Zvezde Bolivuda u Beloj Reci

NAČIN života po sopstvenom modelu "urbanih nomada", u kojem je promena jedina konstanta a posao samo sredstvo da bi se putovalo svetom, sestre Boškan, Minu i Dunju, lansirao je u orbitu "zvezda Bolivuda". Rođene Novosađanke, odrasle u Petrovaradinu, Velikoj Plani... boravile su na svim meridijanima, i u prethodnih sedam-osam godina, šetale po pistama svetskih modnih centara na zapadu i istoku, uz vodeće role u filmovima najveće planetarne produkcije. Primenjujući njihovu životnu filozofiju, ne haju mnogo za to. One su se sklonile od velegradske buke i trenutno skrasile u Beloj Reci kraj Brzeća na Kopaoniku.

Tu ih je zatekla lepa vest. Film indijske produkcije "Ink blot" (Mastilo), psihološki triler u kojem Mina igra glavnu ulogu, Srpkinju Saru Petrović, nominovan je među 10 ostvarenja na Međunarodnom festivalu u Radžastanu.

- Reč je o uticajnoj smotri u zemlji koja sa 1.200 filmova Bolivuda godišnje ima najveću filmsku produkciju na svetu - kaže Mina na početku razgovora za naš list.

- Na festivalu je 100 filmova snimljenih u SAD i Evropi kao i u Indiji, ušlo u konkurenciju, tako da imamo razloga za zadovoljstvo. Producenti su insistirali da pričam engleski sa srpskim naglaskom, da bude očigledno odakle sam.

S druge strane, snimanje u Indiji filma "Golden moment" (Zlatni trenutak), u kojem mlađa sestra Dunja igra vodeću rolu sportistkinje u "rok klajmbingu" (slobodnom penjanju), a za koji su saradnice na scenariju bile Mina i njihova majka Vesna, prekinuto je.

- Počelo je u Mumbaju, prošlog proleća, najpre dugotrajnim pripremama posebno zbog slobodnog penjanja s ciljem da nastavimo snimanje na Himalajima - priča Dunja.

PROČITAJTE I:Nesebični čuvari kulture

- Međutim, krajem jeseni, zbog monsuna, sve je zastalo. U to vreme nam se otac razboleo i kada smo saznale, vratile smo se u Srbiju i nastanile u Beloj Reci koja ima posebnu ružu vetrova. Sada pregovaramo sa producentima da snimanje nastavimo na Kopaoniku, što je, smatram, izvodljivo. Jer, i ovde su stene sjajne za penjanje, a ja sam u filmu takođe Srpkinja koja je iz Srbije došla na Himalaje da se takmiči u novoj sportskoj disciplini.

USPEH Dunja Boškan

U miru i tišini Bele Reke, mlade umetnice uz majku Vesnu i njihovog psa Tea, potpuno su se odomaćile obavljajući seoske, svakodnevne poslove u kući i dvorištu, od čišćenja snega, pripremanja ručka, kafenisanja s komšijama... Takođe, veoma su vredne i na poslovnom planu, s obzirom na to da se zajedno pripremaju za nove izazove.

- Ovde, naravno, možemo jasnije da vidimo dokle smo stigle i gde ćemo dalje. U stapanju s prirodom stičemo dodatnu energiju, bliže izvoru inspiracije, kreativnosti. Veoma smo mlade, istina je, ali iskustva koja smo stekle od Milana, Pariza, Njujorka, Istanbula, Pekinga, Hongkonga... pa do Mumbaja i Bangladeša, naučila su nas da u nekom momentu usporimo, da nas mašina ne povuče - kaže Dunja, koju je od detinjstva privlačila umetnost, posebno foto-aparat ali i sport, treninzi odbojke, košarke, rukometa kao i folklor i gluma u amaterskom pozorištu.

Sa svoje strane, Mina, koja se takođe kao devojčica bavila sportom i nastupima u kulturno-umetničkom društvu, ali i učešćem u školskom teatru, želela je da bude diplomata.

PROČITAJTE I: Nemanja Radulović - Čarobni zvuk i među oblacima

- Zbog sestre Dunje, koja oduvek voli da se slika i ništa joj nije naporno, preorijentisala sam se. Imala sam, da kažem, malo nipodištavajući stav prema modelingu i glumi. Međutim, to sam shvatila kao posao koji je sredstvo da otkrijem još gomilu stvari u životu, kao izazov i širenje novih vidika. Vodi nas želja da iskusimo svakodnevni život na bilo kom geografskom podeljku. Nismo u zoni komfora već su nam pratioci stalni izazovi i igra po litici. Sebe bih odredila kao devojku koja želi mnogo toga da vidi i sazna a posao kojim se bavim mi to omogućuje - kazuje Mina.

LEPOTA Mina Boškan

Sestre Boškan, koje imaju apsolutnu podršku majke Vesne i bake Marije (baka se čak pojavljuje u filmu u kadru u kojem skajpom na srpskom razgovara sa Dunjom) takođe sprovode misiju približavanja naše kulture dalekim destinacijama.

- Tražimo sličnosti sa drugim kulturama i uživamo u različitostima, a ne upiremo prstom u njih. To je neka, naša, lična misija da sve doživljeno, po povratku u Srbiju, donesemo kao deo tuđe kulture i prenesemo vršnjacima - zaključuju sestre Boškan.

KULTURNA RAZMENA

PLAN sestara Boškan je da formiraju "Art biznis centar" na dve veoma udaljene lokacije.

- Želja nam je da to bude samoodrživi kulturni centar. Ovde, na Kopaoniku prezentovao bi indijsku kulturu s ciljem da naši ljudi upoznaju deo tradicije i "osete" Indiju. A, naš kulturni centar u Indiji, kako smo zamislile, odavao bi posetiocima utisak da su u Srbiji.

CEO ŽIVOT STAO U CRVENI KOFER

SESTRE Boškan su za kratko vreme upoznale veliki broj ljudi sa svih strana sveta.

- To je istinsko bogatstvo. Jeste da smo meru života svele na jedan kofer, naravno, crvene boje. U njemu "bitišemo" i to nam je trenutno mera života. Međutim, objedinile smo posao i život da nam bude lepo i zanimljivo. Upoznajemo nove ljude, nove kulture, upijamo nova saznanja... U svemu tome vidimo smisao, a najveća nagrada je kada nas ovde, u Beloj Reci ali i u Bangladešu, Indiji doživljavaju kao komšije.

USPEH Dunja Boškan

UVEK SRBIJA

- KADA me obuzme nova ideja, živim je dok se ne realizuje - kaže Dunja. - Pratimo, da kažem, "znakove pored puta" i dok to činimo, smatram da dobro idemo. Možda to što smo prošle mnogo sveta doprinosi da iskristališemo "svoje ja" i da se, po pravilo, stalno vraćamo u Srbiju.

LEPOTA Mina Boškan

TALENTI

MINA Boškan, pored ostalog, čita, piše i govori bangla i hindi jezik. Mlađoj Dunji je ipak bliže umetničko stvaralaštvo. O tome svedoči i činjenica da je na zahtev producenta, koji je video neke od njenih crteža i skica, prošle godine naslikala 10 ulja na platnu za posebnu izložbu povodom promocije filma u Indiji.