Životni lomovi Sergeja Dovlatova

POZNATOG ruskog pisca i disidenta Sergeja Dovlatova na velikom platnu oživeo je naš glumac Milan Marić, koji će se, sa rediteljem Aleksejem Germanom i ekipom filma “Dovlatov”, pokloniti 18. februara na premijeri na Berlinskom festivalu.

Ova ruska drama (koju će videti i publika na Festu) smeštena je u Lenjingrad (današnji Sankt Peterburg), sedamdesetih godina, i rekonstruiše nekoliko dana u životu tada novinara Sergeja Dovlatova, pre njegovog bekstva u Ameriku, i pre prvog romana. U filmu su predstavljene njegove moralne dileme, problematični odnos sa suprugom i ćerkom, sa urednicima, ali i prijateljstvo sa nobelovcem i čuvenim ruskim disidentom Josifom Brodskim.

PROČITAJTE JOŠ: Nikoli Vujčiću uručen "Zlatni suncokret"

- Veoma je zanimljiva njegova borba u tadašnjem sistemu, kada kao novinar dobija otkaz. Ne može da pomiri u sebi to da li će pisati onako kako mu se naredi ili će se držati lične etike. Takva vrsta moralnih dilema nikad nije jednostavna niti jednostrana - objašnjava, za “Novosti”, Marić. - Dovlatov je i privatno na prekretnici. On i supruga su pred razvodom, imaju malu ćerku, koja je i jedan od glavnih motiva njegove lične borbe.

Vršnjaci, obojica iz Lenjingrada, i obojica pisci na životnoj prekretnici, Dovlatov i Brodski bili su veliki prijatelji koji su se uzajamno veoma poštovali. Na filmskom platnu upoznajemo ih kao mlade ljude koji još uvek ne razmišljaju o životu van Lenjingrada i Rusije.

- Njih dvojica diskutuju o vremenu u kome žive, o problemima sa sistemom i o tome šta im je činiti. Nažalost, znamo šta su uradili, napustili su rodnu zemlju da se u nju više nikad ne vrate - objašnjava Marić.

Do glavne uloge u filmu Alekseja Germana, naš mladi glumac došao je bez znanja ruskog i posle nekoliko krugova audicije.

Foto Ž. Knežević

- Glumica Danijela Stojanović koja dugo živi u Sankt Peterburgu gledala me je u Beogradu u predstavi “Glad” i pokazala moje fotografije reditelju. Producenti su sa mnom kontaktirali, najpre su tražili moje crno-bele portrete, potom da snimim monolog iz drame “Ujka Vanja”, a onda sam otišao u Sankt Peterburg na kasting sa Germanom.

Pre “Dovlatova”, Marić nije znao ni reč ruskog, ali je uverljivom glumom osvojio reditelja i dobio glavnu ulogu. U međuvremenu je naučio ruski, preživeo “bele noći”, zimu u Sankt Peterburgu, ali i proveo dane u avionu, putujući iz Rusije za Beograd i nazad, kako bi ispoštovao brojne pozorišne obaveze.

- Nisam hteo da pravim pauzu u pozorištu. Leteo sam nekada direktno na snimanja i predstave. Moj najveći saveznik u borbi protiv umora bio je adrenalin kao i činjenica da se u mojoj karijeri dešava nešto lepo.

Sergej Dovlatov / Foto Vikipedija

Posle Berlina, Marić će se sa svojim ruskim kolegama pokloniti publici u Moskvi, a potom i u drugim gradovima. Na naše pitanje da li je vreme da traži agenta i u Rusiji, skromno odgovara:

PROČITAJTE JOŠ: POSLEDNjI INTERVJU NEBOJŠE GLOGOVCA "NOVOSTIMA": Da nije nas, ovo bi bio raj!

- Ne razmišljam o tome, ali ne zato što me je baš briga, već smatram da će stvari doći na svoje, da nema potrebe da jurcam za njima.

NISAM NAVIKAO NA CRVENI TEPIH

U svojoj biografiji Marić je ubeležio nekoliko značajnih pozorišnih i televizijskih uloga, ali je Dovlatov njegova prva velika filmska rola.

- Pomešane su mi emocije, i uplašen sam, i imam tremu, ali se i radujem. Nisam navikao na šetnju crvenim tepihom, na dres kod, na hiljade fotografa koji te slikaju istovremeno, sve to dodatno stvara tenziju. Ali, ne žalim se, to ipak nije nikakav traumatičan događaj, već nešto o čemu glumci sanjaju.