Filipa Gregori: Od lepog princa do debelog tiranina

GODINAMA, engleska spisateljica Filipa Gregori (1954) nosi epitet kraljice istorijskih romana, prevedenih na mnogobrojne jezike, objavljenih u ogromnim tiražima, filmovanih i pretočenih u veoma gledane TV serije. Kod nas je “Laguna” objavila devet njenih knjiga (u prevodu Aleksandre Čabraje), a nedavno i desetu “Kraljeva kletva”, izuzetno uzbudljivu priču o dvorskim i drugim intrigama oko Margarete Pol, ćerke vojvode od Klarensa, jednog od malobrojnih pripadnika dinastije Plantadženeta, koji su preživeli Ratove ruža. Najveći deo života provela je na dvoru i bila svedok velikog uspona ali i strmoglavog pada kralja Henrija VIII, čija je bila i žrtva.

Rođena u Keniji, Filipa Gregori od ranog detinjstva živi u Engleskoj, kako napominje, bila je nestašno dete, koje nije volelo školu, ali je ipak završila studije, dve godine radila kao novinar na Bi-Bi-Siju, a zatim doktorirala i predavala na nekoliko prestižni kluzivnom intervjuu za “Novosti” najpre otkriva šta ju je podstaklo da se pozabavi turbulentnim životom Margarete Pol, koju su, inače, istoričari potpuno zanemarili.

PROČITAJTE JOŠ: Preminuo Nebojša Glogovac

- Priče o mojim junakinjama obično se nadovezuju na prethodne knjige - u tom smislu, nisam imala na umu Margaretu kao centralnu junakinju u knjizi; ali dok sam pisala o njoj kao sporednom liku u jednoj od prethodnih knjiga, “Bela princeza”, potpuno me je osvojila. Kroz Margaretu uspela sam da opišem različite etape u Henrijevom životu.

* U romanu dočaravate kako se mlad, lep, prijatan princ Henri VIII preobrazio u bezdušnog debelog tiranina. Koje su okolnosti doprinele ovakvoj transformaciji?

- Apsolutna moć uništava, naročito opasna kombinacija gotovo potpunog obožavanja monarha karakteristično za to vreme sa nemogućnošću njegovih savetnika da mu se suprotstave. Mada, možda postoji i medicinsko objašnjenje za njegov sunovrat u gotovo pravo ludilo - Henri VIII je pretrpeo ozbiljnu povredu glave u vreme kad je bio u braku sa Anom Bolen što je možda uticalo na njegovo psihičko stanje. Što je još uzbudljivije, savremeni istraživači Katrina Benks Vitli i Kir Krajmer ističu da je možda imao Maklaudov sindrom, genetski poremećaj koji uzrokuje problematično ponašanje.

* Na primeru ovog vladara vidimo šta se dešava kada se ljudi na vreme ne pobune protiv tiranina na vlasti...

- Da, definitivno. Istina je da ovo važi za svakog tiranina - niko ne može postići apsolutnu vlast bez saučesništva makar ključnih figura koje su u neposrednoj blizini vlasti. Moramo uvek biti svesni opasnosti koju previše vlasti ima po individuu, i čuvati se od zloupotrebe moći.

* Pošto ste istoričar po zanimanju, šta vas je navelo da pišete istorijske romane? Koji su najveći izazovi sa kojima ste se susreli tokom pisanja?

- Istorijski romani pružaju određenu dozu slobode koju istorija ne može - da zamišljate i stvarate ono što bi moglo biti. Proza je oduvek bila moja omiljena umetnička forma, i ogromno je zadovoljstvo prikazati svetu svoje viđenje istorije na ovaj način. Jedan od najvećih izazova je suočiti se sa nepoznatim. U publicistici i esejistici pisac može da spekuliše o mogućim objašnjenjima, može reći “moglo bi biti ovako” ili “moglo je biti tako”. Ali pošto pišem u prvom licu prezenta, morala sam da donesem odluku.

* Kako uspostavljate finu granicu između istorijskih činjenica i fikcije u svojim romanima?

- Pišem romane koristeći ono što znamo (što je u slučaju srednjeg veka i renesanse zapanjujuće malo) i tehnike istorijskih romana da popunim praznine. Nikad nećemo znati šta su ljudi osećali, ili šta su govorili i radili u privatnosti. Istražujem koliko god mogu, a potom uživam u zamišljanju istorijskih ličnosti, stvarajući pozadinu, iskustva i ličnosti koje objašnjavaju njihove postupke koji su nam poznati.

* Koliko vremena provodite proučavajući istorijsku građu?

- Mnogo! Pre nego što počnem da pišem roman godinama čitam sve što mogu, uključujući i biografije glavnih likova koje imaju dobre recenzije.

* Među istorijskim ličnostima o kojima pišete, koje su vam najdraže?

- Ovo je teško pitanje. Veliki sam fan Elizabete Vudvil - obožavam to kako se uzdigla iz veoma teških životnih okolnosti, pa do najviših pozicija u zemlji, tako što se borila i pregovarala za uspeh svoje dece.

* Da li vas privlače istorijske ličnosti iz savremenog doba?

- Niko posebno, jer kada pišem o istorijskim ličnostima najviše me privlači moć u vremenima kada je ona bila mnogo apsolutnija nego danas.

PROČITAJTE JOŠ: Tri najveća priznanja za Vuletićev "Rekvijem" (VIDEO)

* Da li sada radite na nekom novom romanu?

- Da. Veoma sam uzbuđena povodom prvog romana u mom novom serijalu po nazivu Fairmile, koji bi trebalo da izađe u septembru 2019. godine. U pitanju je fikcionalna porodična saga koja počinje oko 1650. godine i u kojoj ću konačno istraživati živote običnih ljudi iz prošlosti, nakon što sam decenijama pisala o životima članova kraljevskih porodica.

HUMANITARNI RAD

SA porodicom Filipa Gregori živi na maloj farmi u severnoj Engleskoj, gde se pored pisanja intenzivno bavi i humanitarnim radom. Pre dve decenije pokrenula je inicijativu za pomoć mališanima u Gambiji, o čemu kaže:

- Izuzetno sam ponosna na ovaj projekat i sigurna sam da je to moje najveće postignuće. Počelo je kao mali projekat u jednoj školi, i do danas smo izgradili skoro 300 bunara u gotovo svakoj školi u Gambiji. Naravno, postoji još toliko toga što se može uraditi u Africi, i iskreno se nadam da će naše vođe u svetu zajedno raditi na pronalaženju rešenja.