Za spas duše i filma

PRVI svetski strip-serijal o filmskoj arhivistici i filmu uopšte, čiji je idejni tvorac filmski arhivista Borislav Stanojević (1953 - 2015), “Kapetan Nitrat”, od ponedeljka će se ponovo naći u fokusu, zahvaljujući filmskom ciklusu “Kapetan Nitrat prikazuje” koji startuje u Jugoslovenskoj kinoteci.

Posle mnogih godina provedenih u kinotečkoj tmini, Stanojević je stvorio Kapetana Nitrata, čuvara čudesnih, remek-dela sačuvanih na nitratnoj traci, popularno znanoj i kao “zapaljivi film”, koja je do pronalaska nezapaljivog, acetatnog filma bila jedini fizički nosač “pokretnih slika”. Prema njegovom idejnom rešenju, likovima i scenariju, crtači Siniša Radović i Aleksandar Sotirovski, uobličili su strip, a Jugoslovenska kinoteka nedavno ga je objavila u luksuznom izdanju. Knjiga “Kapetan Nitrat 1-4, Kratki rezovi ratnih igara usamljenog superheroja” upotpunjena je u sjajnim Stanojevićevim esejima.

Ovaj dugogodišnji upravnik biblioteke Jugoslovenske kinoteke, između ostalog, zapisao je da je filmska traka “propadljiva gotovo kao čovek - što je novijeg datuma, paradoksalno, sve je brže i temeljnije propadljiva”.

PROČITAJTE JOŠ - Ameri očarani srpskim stripom

- Začudo, zapaljivi, nitratni film, to čudovište koje se pali po svom satu i volji, a ne gasi se nikako, i dalje je najpouzdanija slika o svetu (ispred kamere) koju smo mogli sačuvati. Baš kao da je nitratni film, tako sklon samozapaljenju, čuvar naše duše, po nekima, od same božanske vatre skovane - pisao je Stanojević, uz opasku: “Izgleda da na svetu nema dovoljno novca da spase film”.

Zato je smatrao da film, odnosno nas same, može spasiti samo čudo, mesija, superheroj i stvorio njegovog zaštitnika filma, Kapetana Nitrata, crno-belog heroja u stripu punog kolora. Stanojevićev superheroj ima i svoj “civilni” identitet. U običnom životu on je Vatroslav Vostok filmski je arhivista, kome je životna preokupacija kako da očuva nitratnu traku. Tragajući za najboljim naučnim rešenjem, tokom jednog eksperimenta, dovodi do eksplozije, a usled sinteze sa nitratom, molekularna struktura Vostokovog tela se menja, i arhivista postaje biće koje zrači beskonačnu i veoma opasnu energiju - Kapetan Nitrat.

Strip o avanturama kapetana Nitrata Foto Kinoteka

- Nitratna traka je i opasna, ona je fantazija, čista vatra; samo jedna zapaljena filmska rolna, u trenutku će suknuti vertikalni “laserski” plamen visok petnaestak metara koji gori ispod vode, ispod peska, u bezvazdušnom prostoru i pri tome razvija temperaturu koja je jednaka temperaturi u “Simens-Martinovoj” peći, koja topi sam čelik - kaže urednik izdanja Vladimir Ćuk. - Simbolički, već to asocira na grčku ideju o “gorućem” čoveku, čoveku istine i lepote, ali pre svega na transformaciju, na čoveka koji nosi prometejski plamen znanja i pre svega duhovnog napretka... Kapetan Nitrat je i nastao - kao simbol, kao superheroj, koji će čuvati tu “vatru” i paziti da ne padne u pogrešne ruke, beskompromisno braneći njenu pravu namenu.

PROČITAJTE JOŠ - Slaviša Bajić: Političare sam smestio u strip

ŠIJAN: KAPETAN NITRAT JE NUŽAN

CIKLUS (odreda kultnih) ostvarenja “Kapetan Nitrat prikazuje” u bioskopu Jugoslovenske kinoteke, i pored toga što neće biti na nitratnim trakama, svakako ni najmanje ne umanjuje značaj filmova i Kapetana Nitrata kao mesije filma, što “lično” u stripu pokazuju i dokazuju veličine poput Melijesa, Orsona Velsa i svih ostalih bogova filma koji se u njemu pojavljuju, naglašava Ćuk.

- Kapetan Nitrat je zabavan. Ali Kapetan Nitrat je i nužan. Bez njega, možda ne doživimo Drugi vek filma - upozorava Slobodan Šijan.

Strip o avanturama kapetana Nitrata Foto Kinoteka

OD "ZORBE" DO "FICKARALDA"

PREMA preporuci Kapetana Nitrata, od večeras do kraja januara u Kinoteci će se na repertoaru naći “Četiri prijatelja” Artura Pena, “Osam i po”, “Amarkord” i “Klovnovi” Federika Felinija, “Brazil” i “Imaginarijum doktora Parnasusa” Terija Gilijama, “Čovek koji je pao na zemlju” Nikolasa Rouga. Ali i “Fickaraldo” Vernera Hercoga, “Svetlosti pozornice” Čarlija Čaplina, “Pobuna” Masakija Kobajašoja, “Grk Zorba” Mihalisa Kakojanisa i “Majstori, majstori” Gorana Markovića.