Biblijski put kralja Petra

U PORODIČNOJ manufakturi Lazara Ristovskog i njegovog sina Petra, u martu će započeti snimanje istorijske drame "Čarape kralja Petra", u produkciji njihove kuće "Zilion film". Prve klape, scene prelaska srpske vojske preko Albanije u Prvom svetskom ratu, "pašće" na Staroj planini ili u Krupnju.

I mada se o filmu po motivima istoimenog romana Milovana Vitezovića, koji je Lazar Ristovski u medijima nekoliko godina najavljivao kao reditelj i glavni glumac, već dosta zna, iznenađenje se dogodilo u poslednjem trenutku - režiju je prepustio svom sinu Petru.

- "Čarape kralja Petra" čekaju više od pet godina na finansijska sredstva za realizaciju, i Lazar je tada planirao da ih režira. Kada je RTS nedavno odlučio da bude većinski producent i da se uz film snimi i deset epizoda serije, režiju je prepustio meni. Kako sam kaže, on veruje da ću ja to uraditi bolje od njega - objašnjava Petar. - Drugi razlog je to što je pred njim najteži glumački izazov u karijeri - da oživi lik kralja Petra, što je sasvim dovoljan zadatak, s obzirom na to da je on i producent ovog filma. Lazar ima svoj sistem i način kojim je postigao sve do sada, kada je režija u pitanju. U tom smislu se razlikujemo - recimo da sam ja mnogo racionalniji i analitičniji, dok on ima izuzetan umetnički instinkt.

PROČITAJTE I: Ristovski kao car Samuilo

Na pitanje da li ima tremu, jer je ova istorijska epoha sa više od 70 glumaca prvi igrani film koji režira, on kaže da nema strah od posla koji ih očekuje, ali da oseća veliku odgovornost prema temi.

- Mislim da je ovo za mene životna šansa da napravim veliki film, i da to mogu da postignem samo ako budem pošten prema samom sebi, dosledan i istrajan u svojim stavovima. Odrastao sam u porodici umetnika, od petnaeste godine razvlačio sam kablove za monitore i kamere, gledajući razne naše reditelje kako rade. Vrlo dobro znam kako funkcionišu filmske ekipe, i kakva je energija potrebna da bi se napravio dobar film. Tu je i pozorišna trupa "Ludum Ludum", koju četiri godine vodim zajedno sa mojom ženom Teodorom. Jedini oslonac mojoj režiji su glumci i rad sa njima, tako da ne sumnjam da ću se u radu sa glumcima snaći i na ovom projektu.

Foto Dokumentacija "Borbe"

- Moja generacija ima osnovno znanje o Petru Prvom i dinastiji Karađorđević, ali mi želimo da ga prikažemo kao običnog čoveka, a ne kao ikonu, i da opravdamo nadimak "Narodna majka", koji je dobio od svog naroda. Četrdeset pet godina je živeo u izgnanstvu, bio je francuski đak, prvo ratno iskustvo stekao je u Legiji stranaca, a ratnički gen nasledio je od svog dede, velikog vožda Karađorđa. Vratio se u Srbiju sa željom da od nje napravi modernu parlamentarnu monarhiju, sa ustavom koji ograničava vlast i kralja i parlamenta, smatrajući da je to jedini način da postane prosperitetna zemlja kojom će upravljati srpski narod.

Film će fokusirati, kako ističe, ono u šta je kralj verovao celog života - slobodu o kojoj govori filozof Džon Stjuart Mil u delu "O slobodi", koje je on preveo u izgnanstvu, napisao predgovor, i o svom trošku objavio 1912. godine.

- Mil kaže da narodi moraju da dosegnu određeni stepen obrazovanja, da odrastu, i da na taj način pokažu da su zavredeli da uživaju u blagodetima slobode. Kralj u predgovoru za njegovu knjigu piše da je došao trenutak kada je srpski narod dovoljno sazreo da zajedno sa njim može da gradi slobodnu Srbiju. Ali, carinski rat, aneksija Bosne i Hercegovine, unutrašnja politika i balkanski ratovi, primoravaju ga da svoju fundamentalnu želju za slobodom stavi pod lupu. Posle velikog stradanja u balkanskim ratovima on sebi postavlja pitanje da li je ogroman broj žrtava prevelika cena koju naš narod plaća za slobodu.

Film rekonstruiše i život tog vremena, da se na taj način, kako ističe reditelj, odužimo našim herojskim precima, i da se napravi univerzalna priča koja će u svakome od nas probuditi svest i ljubav prema sopstvenom narodu.

- Naša kultura sećanja temelji se na velikim istorijskim događajima, u čijem su središtu male, ljudske sudbine, istinite priče koje su vremenom poprimile dimenzije mita. Koliko je meni poznato, samo je još u Bibliji Mojsije napustio zemlju sa svojim narodom, da bi kasnije sa istim tim narodom krenuo u oslobodilačke pohode i pobedio. Kralj Petar i srpski narod dele sličnu sudbinu.

Heroizam će, objašnjava naš sagovornik, biti prikazan kroz poseban tretman rata kao neorganizovanog haosa, u kojem ne ginu oni koji su ga izazvali:

- Rat, kao prljav, pokvaren i zao, prepun je i kukavičluka, straha, bolesti, sreće i nesreće, a čak ni najveća hrabrost nije velika vrlina. Onaj koji se u tom haosu snađe ili je istinski heroj, ili je psihopata, i zato će "Čarape kralja Petra" kao istorijska drama žanrovski biti usmerene ka vesternu.

PROČITAJTE I: Lazar Ristovski: Dostojanstvo je ostalo za po kući

Na pitanje da li je posle konkursa Filmskog centra Srbije i javnih polemika zbog toga što su "Čarape kralja Petra" dobile finansijsku podršku još dorađivao scenario, što je bila preporuka konkursne komisije, Petar Ristovski kaže:

- Sve je urađeno po ideji Vitezovićevog romana, a on je i glavni scenarist filma i serije, a kada mi je Lazar prepustio režiju onda sam zahtevao neke scenarističke prepravke. Angažovao sam još neke scenariste, tu je Vladimir Ćosić, s kojim trenutno radim da scenario žanrovski usmerimo ka vesternu i preciznije izgradimo likove. Glavne pripreme za početak snimanja, kao što je glumačka podela, tek predstoje. Zasada je izvesno da će regenta Aleksandra Karađorđevića igrati Miloš Biković, a za ostale istorijske likove organizovaćemo kasting - kaže reditelj.

Za Lazara Ristovskog, iako je odigrao više od sto filmskih likova najrazličitijeg žanra, uloga kralja Petra, kako ističe, veliki je izazov.

- Igrati istorijsku ličnost je uvek teško, jer svako ima predrasudu da o njoj mnogo zna, i ima svoju sliku koju je stekao, a ona je više na planu iracionalnog nego realnog. Ali, glumac se mora držati realnog, da bi od lika koji može biti spomenik, napravio živog čoveka. Milovan Vitezović je napisao sjajan roman u kojem kralj Petar pokazuje svoje ljudsko lice, i ja ću se držati tog predloška - disciplinovanog vojnika, filozofa, ratnika, evropski obrazovanog državnika novog, modernog doba, skromnog i emotivnog čoveka.

PROČITAJTE JOŠ: Ristovski: Umetnost bez emocije ne postoji, "Dnevnik mašinovođe" nagrađen srcima publike!

I mada je reč o obimnom projektu, Lazar kaže da nema bojazan od toga da li će njegov sin moći da ga iznese.

- Moj sin Petar, kao čovek novog senzibiliteta, oslonjen na dobru školu koju je završio kod reditelja kakvi su Slobodan Šijan, Goran Marković, Srđan Karanović i Darko Bajić, sigurno će uneti kreativni duh stvaralaca od kojih je učio zanat. Tu ja nemam šta da tražim - on je na tom polju svakako bolji od mene, i s radošću mu predajem taj posao. Uostalom, ja sam kao producent pomagao mnogim debitantima, sada je došao red i na mog sina.

IZAZOV Petar Ristovski

SAVEZNICI

BUDžET ovog projekta "sklapa" Lazar Ristovski.

- Film se finansira delom od sredstava koje je dobio na konkursu FCS, kao i našim ulaganjem, a iza serije pored RTS stoji i naša produkcija "Zilion film". Pred Novu godinu imao sam prezentaciju projekta u našoj ambasadi u Atini, i nadam se da će se efekti te akcije uskoro videti. Miloš Biković je napravio vezu sa ruskim koproducentom, a producent Miroslav Mogorović sa francuskim, tako da očekujemo da će film biti prava koprodukcija saveznika iz Velikog rata.