IZLOŽBA NAŠEG SLIKARA U TEKSASU: Put do Hjustona preko Venecije

AKO umetnik nije autentična ličnost, njegova umetnost je po definiciji - dosadna. Ovo za "Novosti tvrdi Vladislav Šćepanović, slikar kome čak ni oni koji ga smatraju kontradiktornim, ne mogu opovrgnuti upravo - autentičnost. Svoj jedinstven pogled na ubrzani svet globalnih komunikacija i potrošačkog društva, večeras će predstaviti i američkoj publici, na izložbi u galeriji "Anja Tiš" u Hjustonu.

Put do Teksasa i izložbenog prostora, koji se nalazi uz Muzej lepih umetnosti (priređuje retrospektive umetnika, kakvi su Polok ili Rotko), a u prestižnom kraju u kome je i tamošnji Muzej savremene umetnosti, vodio je, kako kaže, preko Bijenala u Veneciji. Kustoskinja galerije "Anja Tiš" zapazila je njegove radove na postavci "Enklavia - Slikarstvo, posledica ovakvog života", na kojoj je Šćepanović, uz Dragana Zdravkovića i Milenu Dragićević, predstavljao Srbiju na najprestižnijoj likovnoj manifestaciji na svetu.

- I ranije sam izlagao u Americi i znam koliko je teško stranacima da dobiju samostalnu izložbnu - nastavlja Šćepanović. - Teško je i njihovim umetnicima, jer galerije plaćaju skupe zakupe i ne prave eksperimente, da ne bi ulazile u gubitke. Ovaj poziv je pokazao koliko smo se dobro predstavili u Veneciji, ali i to da sam u Hjustonu imamo sastanke sa ljudima "Stejšn muzeja", koji se bavi isključivo političkom umetnošću, kao i sa Elison Grin, glavnim kustosom Muzeja lepih umetnosti. Pre Venecije, tim institucijama i ljudima nisam mogao da priđem. Mogao sam da nosim portfolija, tražim sastanke, ništa nije vredelo.

PROČITAJTE I: Izložba u Kulturnom centru Srbije u Parizu: Buđenje svesti

U najavama za Šćepanovićevu izložbu, kojih je, kako nam prenosi umetnik, dosta u američkim medijima, naglašava se da je reč o autoru iz Srbije i da je njegova postavka kritika zapadne kulture.

- Izložba ima naziv "Imati ili biti", prema čuvenoj Fromovoj knjizi, i već time ukazuje da je kritična prema dominantnom potrošačkom mentalitetu koji tamo vlada - objašava slikar, čiji radovi pripadaju pop artu. - Tamošnjoj publici postaviće pitanje: hoće li imati ili će biti. Mislim da su Amerikanci umorni od konzumiranja. Tamo je jako teško živeti zbog izbora koji vam se nude, kada je u pitanju roba. On je toliki da vam oduzme svu energiju i vreme. Došli su u situaciju da postoje samo zato da bi kupovali, imali i trošili. To im određuje biće, identitet. I to je problem koga su, čini mi se, svesni.

Baveći se političkim i običnim pop artom, dodaje sagovornik, do sada je izlagao u raznim delovima sveta - Japanu, Parizu, Londonu, imao kontakte i prezentacije i na Istoku i na Zapadu, a u toku su i pregovri sa Muzejem nove umetnosti u Tokiju.

Happy War, ulje na platnu

GRUPA ŽELjNA PROMENA

DUGO sam bio usamljeni jahač, ali se sada pojavila jedna grupa ljudi na našoj likovnoj sceni željna da radikalno promeni stvari u savremenoj umetnosti - priča sagovornik. - U njoj su i Kolja Božović, Ivan Grubanov, Nikola Šuica, Dragan Zdravković, Mihael Milunović, Vuk Vidor i ostali. Želimo da promenemo ideološku prizmu koja je ovde vladala, na likovnoj akademiji i grupi za istoriju umetnosti, još od Lazara Trifunovića, preko Jerka Denegrija, do danas. Estetike koje su se forsirale bile su marginalne. Po mnogo čemu pogrešno su shvaćeni događaji u svetu savremene umetnosti i negiran pop art, kao jedan centralni pravac koji je formirao 20. vek i bio njegova najinteresantnija pojava.