Vukašin Kostić: Lek za bolesni svet

SAVREMEN čovek je opterećen, u žurbi, nema vremena za sebe niti za drugoga. Često postavlja sebi pitanje: čemu sve to, ko sam ja? To je planetarni problem. Ta tegoba, taj "tuč" sve nas pritiska i zaslužuje da bude predmet umetnosti, naročito poezije - kaže, za "Novosti", Vukašin Kostić, profesor niškog univerziteta, povodom pesničke knjige "Tuč", u izdanju "Prosvete".

Autor 15 knjiga poezije i dve studije iz ruske književnosti, čiju poetiku odlikuju ironija, hiperbolizovane slike, brižnost za detalj, koji često u istu ravan dovodi mitsko i stvarno, u novom delu peva o "promeni sveta", o savremenom porazu vrednosti humaniteta.

- Promenilo se sve. Nisam siguran da smo imali vremena da to primetimo. Vrednosti poput iskrenosti, saosećanja, solidarnosti su u službi samopromocije. U takvim okolnostima tradicija, vera i uopšte prošlost su okužene reči. Zapenušani pobornici promena očekuju da će se sve ravnati prema njima. Nadam se da ćemo, ipak, naći izlaz iz toga ne odričući se sebe - kaže Kostić.

Objašnjavajući prema čemu je i zbog čega u njegovim pesmama aktiviran kritički ton, ton rugalice, autor kaže:

- Spadam u one pesnike čija poezija upija vreme. Kako se onda mogu lišiti kritičkog tona? Rugalica je jedno od sredstava primenjene poetike koje koristim. Naravno, ne uvek.

Kostić ukazuje i na važnost svesti o tradiciji za razumevanje savremenosti, kao i na to koliko stvaralački angažman može da utiče na promenu svesti o vrednostima:

- Bez poznavanja ustaljenih vrednosti, sa čime ćete uporediti one koje nam se nude? Nove, često nametnute, stigle su sa bolešću koja se zove potrošačko društvo. U tome je, u stvari, sadržana drama savremenog čoveka - tvrdi pesnik i dodaje. - Sintagma "promena svesti" se zloupotrebljava. To je neka moda. Vrednost. ako je stvarna, naći će svoje mesto. Sve je drugo pokušaj da se na tradiciju gleda kao na nešto što smeta savremenosti. To je u osnovi netačno.

Na pitanje gde je onda mesto umetnosti i poezije u tako shvaćenom svetu, Kostić odgovara:

- Na svet ne gledam kroz ružičaste ili samo tamne naočare. Prava poezija će se uzimati kao lek bez obzira na to što je ponekad urušavaju sami pesnici koristeći nekritički veliki broj tuđica. Jasno mi je šta savremen jezik nosi sa sobom, ali ja govorim o pokušajima pojedinaca da se i na taj način bude nov.

VITALIZAM

- NIKADA nisam bio pesnik tamnog vilajeta iz kog nema izlaza. To nije svojstveno ni mom narodu niti njegovim pesnicima. Vitalizam koji izvire iz života i lepote je ono najsugestivnije u mojim stihovima. Od čitalaca očekujem da će to prepoznati - kaže Kostić.