KOMENTAR: Karte

ŠTA danas može da se kupi za sto dinara? Dve vekne hleba, nepuna flaša jogurta, pola pakle cigareta... S plavom "stotkom" građanima Srbije svakako se ne isplati da ulaze u pretprazničke gužve i čekaju pred kasama samousluga. Ali, jedan beskrajno dug red, sa istom novčanicom, ovih dana imao je smisla - uz fasadu Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Dvanaest hiljada (ne samo) Beograđana, proteklog vikenda satima je strpljivo stajalo u redu da kupi sebi malo dostojanstvenijeg života. Za sto dinara dobili su priliku da na dva sata poštede sebe loših vesti, repriziranih serija, zaglupljujućih reklama i rijaliti treša. Da izađu na ulicu u svom najboljem odelu, uđu u mrak pozorišne sale i prepuste se umetnosti.

Pročitajte još - Prodato 12.000 karata za predstave JDP!

Pozorišna ulaznica odavno ne staje u "potrošačku korpu" prosečnog stanovnika Srbije. U vreme kad se luksuz i pravo na poštovanje mere veličinom novčanika i lične moći, kada ti isti moćnici na premijerama "glume" publiku - sve je ređa mogućnost da ovo zadovoljstvo dobije prava publika, ona koja dolazi da uživa u umetničkom činu, a ne u blicevima foto-aparata...

I dok se na jednoj strani razmeće srpska "elita" napumpanih usana, poprsja, automobilskih guma i ega bez pokrića, na suprotnoj (i na sreću) još postoji "druga" Srbija. Biti na drugoj strani, danas znači biti još uvek normalan: pitati komšiju za zdravlje, pozajmiti knjigu iz biblioteke, jesti kokice uz dobar film i ne propustiti šansu da za male pare uživaš u istinski velikim stvarima. Jedna od njih je videti "živog" glumca u živoj, uvek jedinstvenoj igri koja se samo te večeri, baš takva, odvija pred tvojim očima.

Blago onima koji su gledali "Radovana Trećeg" - još imaju o čemu da pričaju...