Orhan Pamuk: Politika me čini nesrećnim

POTPUNO sam posvećen pisanju. Budim se usred noći, pa u pidžami odlazim do radnog stola da proverim šta sam prethodnog dana uradio. Književnost je moj stil života.

Ovim rečima se turski nobelovac Orhan Pamuk u četvrtak predstavio mnogobrojnim novinarima i kolegama u Gradskoj knjižari u Podgorici.

Slavni autor je u trodnevnoj poseti Crnoj Gori. Doputovao je iz Istanbula, da primi priznanje "Književni plamen", koje mu je dodelio njegov crnogorski izdavač "Nova knjiga", i otvori tradicionalni Zimski salon knjiga.

Iako je naglasio da je srećan pisac čiji su romani prevedeni na 62 jezika, Pamuk nije mogao da zaobiđe temu koja ga "čini nesrećnim":

- To je politička situacija u mojoj zemlji. Pokušaj vojnog udara 2016. vlast je iskoristila da utiša opoziciju i slobodu govora, da "očisti" sve one koji su bili kritični prema njoj. Bez posla je ostalo 150.000 ljudi, u zatvoru je završilo njih 55.000, od kojih 190 iz redova književnika i novinara. Nadam se da će se Turska vratiti liberalnoj evropskoj demokratiji, mada izgledi za to nisu povoljni.

Njegov novi roman "Nova knjiga" je objavila pod naslovom "Crvenokosa".

- Knjiga se temelji na dve ideje, dva bazična mita zapadne, evropske civilizacije, i moje, islamske. Napravio sam književno poređenje između Sofoklove priče o caru Edipu i persijske o Rustemu i Suhrabu iz Firdusijeve "Šahname" - rekao je pisac i nastavio: - Mi, moderni ljudi žalimo Edipa i saosećamo sa njim, demonstrirajući svoju toleranciju, a u stvari želimo da odamo počast njegovoj individualnosti. On je taj koji je razbio tabue, prekršio pravila. U persijskoj priči otac ubija sina, i mi, takođe, plačemo zajedno sa njim i razumemo ga. Ali čemu odajemo počast? Odgovor je u romanu.

Iako je ova tema "čučala" u njemu 25 godina, Pamuk priznaje da je odlučio da je stavi na papir upravo zbog pomenute i mrske mu politike:

- Moja zemlja postala je previše autoritarna u poslednjih četiri-pet godina. Što sam više razmišljao o tom ocu koji ubija sina, to sam više priču povezivao s politikom autoritarizma, sa snagom i moći države.

Upitan, na kraju, kako održava "književni plamen", nobelovac je odgovorio:

- Mnogo je razloga zašto pišemo. Možda baš da shvatimo odakle potiče taj plamen.