Andrić nam je preko potreban

KULTURA podrazumeva sposobnost ne samo da odbacimo ono što nije neophodno, već da izaberemo ono što nam je preko potrebno. Današnjim sastankom mi taj izbor činimo javno i obznanjujemo ga: Andrić nam je preko potreban. Ovo je istakao Vladimir Kostić, predsednik SANU na jučerašnjem svečanom otvaranju dvodnevnog naučnog skupa upriličenog povodom 125 godina od rođenja srpskog nobelovca. O Andrićevom moćnom delu, iz raznih uglova, besediće 39 istaknutih književnih znalaca.

Pomenuti izbori, ma kako izgledali uzaludni u sumraku Gutenbergove galaksije, još su užasno važni, napomenuo je Kostić i rekao:

- Kada pretražujete "Gugl", moraćete da ukucate četiri prva slova Šekspirovog imena, da bi se naznaka njegovog imena pojavila na 7. mestu, posle, na primer, heroine masovne zabave Šakire, ili rok balade Shake it off. Zato i ovaj sastanak u SANU ima, ako ne ilegalni karakter spram sve samo ne bezopasne banalnosti kojom odiše svakodnevica, karakter alternativnog pokreta otpora onim tokovima koje je Andrić programski prepoznao da "ne služe čoveku i čovečnosti".

PROČITAJTE JOŠ - 125. GODIŠNjICA ROĐENjA NAŠEG NOBELOVCA: Andrić i srpski i svetski pisac

Pozdravljajući skup, Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Srbije je istakla:

- Ako bi neko želeo suštinski da shvati svu složenost našeg prostora, najbolje bi to mogao upoznajući likove Andrićevih dela. U pričama o njima, svaki stranac može da pronađe najdublje ljudske karakteristike, mane i vrline, koje mi koji ovde živimo često ne vidimo tako jasno. Slobodno mogu reći da nas je poznavao bolje od onoga što i mi sami znamo o sebi.

Možda je netačno reći da se opet vraćamo Andriću, jer se od Andrića nismo ni udaljavali. Ni verni čitaoci, ni odani tumači, primetio je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja i dodao:

- Na svakom jeziku na koji je preveden, ostao je veliki pisac, a pisao je na savršenom srpskom jeziku, kojem je postavio moderne standarde, voljno nasleđujući narodne epske pevače i pripovedače, Vuka i Njegoša, Kočića i Matavulja, otvoren za raznovrsna iskustva svetske književnosti.

- Mada je na raspolaganju imao i drugačiji izbor, Ivo Andrić je u više teških prilika, svoj izbor jasno potvrđivao. Ugradio se u dostojno zdanje kulture jednog naroda koji je svoje nasleđe, kao i svoju državu, mukotrpno stekao. Andrić je naš hleb i naš život, zaključio je Vukosavljević i najavio da će budući kulturni centar Srbije u Pekingu biti osnažen imenom svetski priznatog srpskog pisca.

Zastajkujući nad nekim delovima "Znakova pored puta", akademik Miro Vuksanović je rekao:

- Andrić se držao devize da je "ćutanje snaga, a govorenje slabost", da se to vidi "i po tome što starci i deca vole da pričaju". Mučilo ga je što niko nije hteo da ga sluša, dok je "bio dečak i mladić" i mučilo ga je kada je "zašao u godine" što su svi tražili da govori o sebi. Ničim se nije bavio kao rečima, ni o čem nije ređe ni manje razmišljao, a ako mu se to desilo, odvođen je "daleko, kroz neke mračne šume i žedne pustinje", izgubljen, "u poteri za smislom i poreklom reči", odakle se redovno vraćao "iznuren, mutne glave i praznih ruku".

SAMO NE DOPISUJTE

NA pitanja koja postavljamo, Ivo Andrić će nam eventualno pružiti nešto poput odgovora samo pod uslovom da smo ga pročitali, često iznova, a ko za to danas ima vremena, kako sami sebe lažemo. Dajmo nešto skraćeno! A deo ljutnje na Andrića zasniva se upravo na neizbežnom saznanju da se on ne može kratiti, čega je, čini se, i sam bio svestan, rekao je Kostić. I podsetio da su svojevremeno ljudi iz sveta filma posetili Andrića s namerom da ekranizuju roman "Na Drini ćuprija". Pisac ih je saslušao i rekao: "Radite šta hoćete, samo nemojte ništa da dopisujete!"