Mala utopija čoveka iz šume

ČETIRI decenije su minule otkako se Božidar Mandić odmetnuo u šumu, da u njoj i sa njom živi svoju umetnost, svoju komunu i svoj život. I svoj san, pre svega. Svoju već mitsku, a opet konkretnu malu utopiju, koja dokazuje da čovek može biti čovečniji.

PROČITAJTE JOŠ: Posveta srpskom Džejmsu Dinu

- Zanima me ostvareni san, a ja sam svoj ostvario i još ga živim - sumira, na 40. rođendan svog šumskog života, pater familijas Porodice bistrih potoka, čija je vizija svet bez sebičnosti, u kome sve što imam želimo da podelimo, a sve što nam treba nekako dobijemo.

PROČITAJTE JOŠ: Digitalizacija našeg nasleđa

Tokom četrdeset leta, ovaj svestrani umetnik i ekolog neumorno svetu prezentuje svoju filozofiju i estetiku divljizma, iz ambijenta “izolovane prisutnosti” donoseći svoj glas. Glas onih koji imaju nadu, prečesto usamljen u kakofoniji onih bezbrojnih beznadežnih, glas uvek pretih u odnosu na višeglasje onih najmoćnijih i obezljuđujućih. Ipak, glas koji čuje, i posluša, onaj ko želi, ko traga, ko traži. U tom traganju, 40.000 duša hodočastilo je Porodicu bistrih potoka. Počašćeno je sa 320.000 besplatnih obroka, gotovo trideset hiljada (besplatnih, treba li reći) noćenja, okrepljeno je sa 13.000 sveže zamešenih hlebova... Svakom namerniku Boža Mandić posvetio je makar sedam-osam časova razgovora, iako ističe da on ne uči nikoga ničemu, niti on od koga uči - osim od šume:

- Sve što sam saznao, iz sebe sam saznao, osluškivanjem delova duše u tišini šume. Znanje kradem od biljaka, vetra, mojih potoka, praznine... Živeći u prirodi, sa umetnošću, pronalazim energiju koja može da bodri svet. Bavim se istinom koja me vodi, ne dozvoljavajući da me omame tehnika, statusi, položaji...

Ovaj umetnik iz istine, bez statusa i bez “imidža”, živi kulturu pojedinca, koji se jedini ne može organizovati, pokoriti, uništiti - kao što se “ne može uništiti utopija, niti onaj koji vidi ono što ne postoji”.

Napisao je, u protekle četiri decenije, Božidar Mandić i 24 knjige. Šuma mu je došapnula, a trave izdiktirale i nedavne “Šumske ispovesti”, objavljene pod naslovom “Živeti vinčanski” za kuću “Pešić i sinovi”, a roman o komuni “Loš pisac” bi uskoro trebalo da izađe u “Službenom glasniku”.

Mandić, koga je Kosta Bogdanović nazvao najautentičnijim umetnikom na svetu, uz pedesetak kolektivnih, ostvario je i 20 samostalnih izložbi, a aktuelna do kraja novembra je “Pramoderna” u “Gete institutu”. Zahvaljujući direktoru Franku Baumanu i uredniku Selmanu Trtovcu, koji su imali sluha da čuju Mandićev glas, tamo je, uz video-radove, postavljeno desetak eksponata u materijalima koje je umetniku podarila njegova šuma - balega, drvo, metal, pečurka...

- Ukazujem da prirodni materijali skoro više misle nego ljudi, suprotstavljam se tendencijama moderne umetnosti koje streme predmetnosti - objašnjava autor.

- U 21. veku, velika, prava umetnost stvara se - bez para, a umetničko delo vredi onoliko koliko je u njega uloženo svetlosti, a ne koliko je plaćeno, ono je zasnovano ne na prometu, već na Prometeju.

Smestile su se u minule godine i 24 pozorišne predstave - pored igranja na ulicama, trgovima, u fontanama, proplancima i njihovoj šumi, četiri godine su otac i deca Porodice bistrih potoka nastupali u Narodnom pozorištu, ali i u Ateljeu 212, BDP-u, “Dušku Radoviću”...

U Bitef teatru će 18. decembra Božidar sa glumcima (Dragana Jovanović, Katarina Jovanović, Zoran Marković i Uroš Vukša) premijerno izvesti i predstavu “Intima” - i ispoljiti svoj bes, krik protiv otuđenosti i umrtvljenosti emocija, svoje uvide o svetu bezintimnosti i umornom čoveku koji “živi” bez ljubavi i emocija.

- Čovek je emotivno nazadovao, on je kontroverzno biće koje dobro vidi a loše odlučuje, koje investira u atomsku bombu a ne u svog bližnjeg, razdvaja siromašne od bogatih... - smatra Mandić.

- Moja umetnost je apel da se zaustave mašine, oruđa koja su danas postala opasna poput oružja i koja ubijaju planetu. Spas će doći iz prirode, ne iz mašina, niti iz tehnologija kojima je čovek izmanipulisan, porobljen, u stanju potrošačke zavisnosti. Imperijalizovano je podsvesno u čoveku, on više nije slobodno već vođeno biće, i to na najsofisticiraniji način do sada.

                                                                    Porodica Bistrih potoka u Gete institutu

A u pozadini svega toga, psalmični glas krava poručuje mu, kako veli: “Izdrži, izdrži, izdrži...”