Kome kćerka SS vojnika postavlja ogledalo?!

NEMAČKI novinar i pisac Mihael Martens, koji je nobelovki Herti Miler na književnoj večeri u JDP-u upućivao politička pitanja, podstičući je da ponovi šta misli o Srbima, oglasio se tekstom u svom listu "Frankfurter algemajne cajtung" i nastavio tamo gde je počasna gošća Sajma knjiga stala:

- U glavni grad Srbije je stigao monstrum. To je bar utisak koji moraju da imaju konzumenti srpskih medija. Monstrum se, prema njima, zove Herta Miler... Ako je verovati većini medijskih izveštaja, njeno predstavljanje je načisto omanulo - ironično piše Martens.

U želji da nemačkim čitaocima pokaže kako je srpsko društvo i dalje zatucano i nacionalistički ostrašćeno, smatrajući valjda da je Milerova u pravu kada i dalje pravda NATO bombardovanje SRJ, Martens navodi sve naslove iz naših dnevnih novina, među kojima i onaj iz "Večernjih novosti": "Hertino ruženje srpskog naroda". Ovaj gost Beograda i Sajma knjiga ističe da je u pitanju "razbijačko novinarstvo kojem kulja pena na usta".

Pročitajte još - NEMAČKA NOBELOVKA OPTUŽILA SPC ZA ZLO NA KOSOVU: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive

- I srpski patriotski pesnici i mislioci su se javili za reč. Emir Kusturica, na primer... u Sarajevu rođeni srpski šovinista po opredeljenju, koji samoproglašenu manjkavost svog muslimanskog porekla iz Bosne već godinama pokušava da kompenzuje posebno prilježnim srbovanjem - istakao je Martens, i zaključio:

- Kćerka jednog SS vojnika je pokazala srpskom društvu ogledalo. Mnogi koji su se u njega zagledali videli su samo jedno ružno iskeženo lice - i pobrkali ga sa licem Herte Miler.

Skandal sa nobelovkom se možda ne bi ni dogodio da je Martens poštovao protokol. Njega je, inače, organizacioni odbor nastupa četiri zemlje nemačkog govornog područja odredio da vodi razgovor s nobelovkom.

- Sugerisao sam Martensu da ne postavlja politička pitanja, već da se usredsredi na njenu literaturu - kaže, za "Novosti", Ivan Ivanji, koji je, s nemačkim novinarom, vodio razgovor s Milerovom. - U prvom trenutku je prihvatio, ali kada mu je ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman zabranio da govori o politici, on je, valjda iz inata, uradio suprotno. Uostalom, taj gest liči na njega.

Ivanji nam je otkrio da je planirao da posle Sajma otvoreno govori o svim lažima nobelovke Miler.

- Ona se Zapadu predstavila kao žrtva Čaušeskuovog režima, a njena prva knjiga štampana je u Rumuniji u tiražu od 2.000 primeraka - kaže Ivanji. - U doba rumunskog diktatora dobila je književnu nagradu, kao i stan u Temišvaru. Toliko o proganjanju nje kao autorke. Ostvarila je karijeru na antikomunizmu, a u JDP-u je javno rekla ono što većina Nemaca misli o nama.

Pročitajte još - Hertino ruženje srpskog naroda

Na istu temu, novinar Marko Martin objavio je u nemačkom listu "Velt" tekst "Beograd ključa", i između ostalog rekao:

- Mnogi slušaoci (na predstavljanju Herte Miler) bili su indignirani, štampa bliska vladi je zapenila... Kako se to slaže sa "proevropskom" orijentacijom Srbije?

Povodom ova dva teksta u nemačkoj štampi, predsednik Odbora Sajma knjiga prof. dr Zoran Avramović, za naš list kaže:

- Jedan deo nemačke intelektualne javnosti ne može da prihvati činjenicu da postoji srpska kritička inteligencija. Osporavanje neutemeljenih i netačnih iskaza Herte Miler o Srbima i NATO bombardovanju, novinarima Mihaelu Martensu i Marku Martinu poslužilo je da se bace uvredama, posebno na Emira Kusturicu. Nema kod njih kontrargumenta, ali ima uvreda i pomeranja teme. Skreću pažnju na ono što se događa na ulici u Savamali na nekakav regionalni mačizam u Beogradu. Sve je to u skladu sa jednim nasleđenim nepodnošenjem srpskog nacionalnog bića i prava da se to biće brani od laži i stereotipa. Na ovo se mora uvek odgovarati smireno i razložno. To današnja srpska inteligencija u velikoj većini i čini.

OD KIRGISTANA DO BEOGRADA

OD 2002. do 2009. godine Mihael Martens je bio dopisnik "Frankfurter algemajne cajtunga" iz Beograda, a zatim je izveštavao iz Istanbula i iz Atine. Pisao je i iz Kirgistana, Kazahstana, Avganistana, Ukrajine, Rusije... Autor je knjige "U potrazi za junakom", u kojoj razbija mit o nemačkom vojniku Jozefu Šulcu, za kojeg se verovalo da je platio glavom zbog toga što nije želeo da strelja partizane kod Smederevske Palanke u Drugom svetskom ratu.