Čitaoci verni Sajmu knjiga

MEĐUNARODNI beogradski sajam knjiga je od 22. do 29. oktobra posetilo 187.457 ljudi, saopštili su organizatori, što je za oko dve hiljade više nego prošle i za blizu pet hiljada više gostiju nego pretprošle godine.

Na Sajmu je učestvovalo 519 direktnih izlagača, od toga 403 domaća i 116 inostranih, i ukupno 1.033 učesnika (izlagači, suizlagači i zastupljene firme). Bilo je organizovano 525 programa, priređeno je 10 izložbi, a manifestaciju pisane reči pratilo je oko 1.200 akreditovanih novinara, snimatelja i foto-reportera medija iz zemlje i inostranstva.

Čitaoci su i ovoga puta pokazali veliko interesovanje za nova, ali i za stara izdanja Kompanije "Novosti", i nisu nas izneverili. Najprodavaniji naslovi na štandu naše kuće bili su "Če Gevara" Borislava Lalića i "Sto jada" Emira Kusturice, traženi su bili i "Bukvar ponašanja u crkvi" Dušanke Bojčić, "Krst na križu" Ratka Dmitrovića, "Gavrilo Princip" Radoša Ljušića, "Lenka" Pere Zupca, ali i Bajagin "Vodič kroz snove", te roman Gorana Petrovića "Ispod tavanice koja se ljuspa".

PROČITAJTE JOŠ - SAJAM KNjIGA: U halama kao u košnicama

Izuzetno interesovanje čitalaca izazivali su tokom Sajma knjiga "Intervjui s Putinom" Olivera Stouna, zajednički projekat naše kompanije i kuće "Rusika".

Kompanija "Novosti" se, istovremeno, uspešno predstavila na Sajmu medija i promovisala svoja posebna izdanja, koja su takođe privukla mnogobrojne verne čitaoce. Gosti našeg štanda bili su prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, ministri Slavica Đukić Dejanović, Aleksandar Vulin i Branislav Nedimović. "Novosti" su posetili i Željko Bebek i Neda Ukraden, a s najmlađim čitaocima se družio Ljubivoje Ršumović.

Na panelu održanom na temu "Mesto karikature i satire u dnevnoj štampi" govorili su Tošo Borković, karikaturista "Novosti" - dobitnik mnogobrojnih svetskih priznanja, Bojan Ljubenović, urednik rubrike "Trn" u "Večernjim novostima", i Aleksandar Čotrić, aforističar.

Veliko interesovanje posetilaca izazvalo je i predstavljanje specijalizovanog časopisa "Kalibar", u okviru kojeg je prikazana izložba kolekcionarskog oružja Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, kao i predstavljanje časopisa "Enigma", kada smo zajedno s našim čitaocima rešavali veliku nagradnu skandinavku.

Pažnju dece najviše su privukle mačke koje su na štand "Novosti" donele kolege iz časopisa "Zov" i njihovi saradnici, a već drugu godinu zaredom u redu se čekalo na razgovor s najpriznatijim stručnjacima iz sveta astrologije i numerologije u okviru promocije našeg izdanja "Treće oko".

PISMO RUDOLFA HENZELA NOBELOVKI HERTI MILER

Ismeva žrtve

ZA nemačkog psihologa dr Rudolfa Henzela stavovi koje je kao gost Sajma knjiga iznela nobelovka Herta Miler su - ismevanje žrtve.

U otvorenom pismu koje je uputio Milerovoj kaže da je svojim izjavama otkrila nepoznavanje istinske političke pozadine uništenja nekadašnje SFRJ kao i SRJ, ali je sebi, ipak, dozvolila da nemarno dodeli krivicu srpskom narodu.Henzel podseća na to da su tokom bombardovanja NATO (uz učešće Nemačke) u ogromnim količinama korišćena visokootrovna i radioaktivna oružja sa osiromašenim uranijumom ("prljave bombe"):

- Time je svesno i namerno počinjen genocid - ističe Henzel. - Moram da priznam da sam vašim blago rečeno nekvalifikovanim izjavama užasnut, zgađen i kao sunarodnik posramljen time da je jedna Nemica sve navedeno pripisala srpskom narodu.

U pismu Henzel navodi i da su u Srbiji agresivne vrste kancera kao posledica upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom dostigle epidemijske razmere:

- Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svakog dana po jedno dete oboli od kancera - piše nemački psiholog. - Čitava zemlja je kontaminirana. Usled oštećenja naslednog materijala (DNK), na svet dolaze generacija za generacijom malformisane dece.

Autor pisma naglašava da je žalosno to što je Milerova, kao intelektualac, postala klasična žrtva nemačkih medija i da je zbog svojih izjava dužna da se izvini srpskom narodu:

- Vaš kolega Peter Handke i mnogi drugi slobodni umovi nisu postali žrtve medijske manipulacije, već su nezavisno razmišljajući izgradili sopstveno mišljenje i postupali potom hrabro u skladu s njim. Ako želite da svojim izjavama podržite uzročnike genocida govoreći im ono što žele da čuju, onda to smatram sramotnim i krajnje nedostojnim jedne intelektualke i uz to još i dobitnice Nobelove nagrade - zaključuje dr Henzel.