Otisak nacije na platnu

UMETNIK Ivan Grubanov, poslednje dve decenije jedan od najprisutnijih naših autora na evropskoj sceni, posle nastupa na 56. bijenalu u Veneciji 2015. godine kada je našu zemlju predstavljao delom "Ujedinjene mrtve nacije", odlučio se, iz ličnih razloga (osnovao je porodicu koja se u međuvremenu proširila) da deluje sa "domaćeg terena". Uostalom, još tada u Veneciji, u razgovoru za naš list, tvrdio je da ceo svet može da vidi iz svog dvorišta.

PROČITAJTE JOŠ - Grubanov: Ceo svet vidim iz svog dvorišta

Seriju od desetak slika velikog formata predstavio je u Galeriji kulturnog centra Beograda, na izložbi "Slikati naciju", koja će biti otvorena do 2. novembra.

- Devedesetih godina, dok smo bili tragično izolovani, moja želja da odem u inostranstvo prevashodno je bila vezana za sticanje novih znanja - kaže Ivan Grubanov. - S druge strane, ovdašnji likovni umetnici stasavaju sa zebnjom da smo kulturna provincija. Navikli smo nekako da širimo vidike negde drugde, pa je postalo uobičajno da se ide na sever i na zapad u odnosu na naš geografski i istorijski položaj.

Odlazeći i sam u tom pravcu, akumulirao je iskustva, istraživao, sve dok nije došao u tačku u kojoj je spoznao sebe kao autora, svoje lične afinitete i želje, strahove i drame koje su ga gonile da slika. A onda mu je preostalo da se na tu tačku fokusira, što u matičnom kontekstu dobija jedan viši smisao:

- Tačka koju produbljujem tiče se nekog unutrašnjeg, emotivnog, psihološkog i kulturnog nasleđa i ne može da se pronađe nigde drugde sem gde je nastala - smatra Grubanov.

I nova dela tematski se nastavljaju na njegova likovna promišljanja pojma današnjih nacija, kao i njihovog odnosa prema društvenoj realnosti. Istražuje i granice slike, služeći se i dalje različitim državnim zastavama koje tehnikom veza oblikuje na površini platna, a potom, nanošenjem slojeva boje, benzina i dima, zastave transformišu svoja značenja.

- Moja istraživanja kao polazište i kao ishodište imaju proces slikanja - objašnjava umetnik. - Unutrašnja motivacija koja je dovela do toga da se bavim pitanjem nacije, nacionalnosti, koje je duboko identitetsko, zasnovana je na drami koju sam ovde iskusio kao adolescent, kroz mnogobrojne procese "odnarođavanja" i uspostavljanja novih nacionalnih, kolektivnih identiteta.

Sam naziv izložbe "Slikati naciju", prema rečima autora, oslanja se na postmodernističku definiciju sociologa Benedikta Andersona, koji naciju objašnjava kao zamišljenu tvorevinu. Jedna od zastava na aktuelnoj postavci nije nacionalna, već je nekada bila steg Saveza komunista Jugoslavije.

- Zastave koje nose obeležja proleterskog pokreta jesu u kontradikciji sa nacionalnim. Te zastave su na ovoj postavci suprotstavljene slikama na kojima su kao motivi izvezeni nacionalni slogani sa različitih zastava, koji su trodimenzionalni, poput reljefa, i postaju jedna realnost na platnima, ali su premazivani bojom, tretirani tim planom imaginarnog.

Boje preko tih nacionalnih slogana, kako objašnjava, nisu nanesene četkom, već je to nanos koji je upotrebio, odnosno zloupotrebio, zastavu sa geslom "Proleteri svih zemalja ujedinite se".

- Jedno od pitanja koje ta intervencija postavlja je koja je ta grupa koja zamišlja naciju, da li je to klasa proletera koja je u procesu stvaranja nacionalne paradigme uništena - zaključuje Grubanov.

PREKOMPONOVANjE ELITA

- DESNICA svuda u Evropi ne jača kao autohtoni, emancipatorski proces zasnovan na kulturnom, ekonomskom, političkom razvoju, već je reakcija na fenomen postnacije. To nije spontana reakcija, već dolazi do prekomponovanja elita na globalnoj političkoj sceni. Izvesnim elitama je u interesu da promovišu pojam neonacionalizma nad pojmom postnacije, kapitalizujući to što Evropa nije potpuno ujedinjena.