Novosti za dobro naroda

POŠTUJEM ono što rade "Večernje novosti", cenim vaša izdanja i mislim da radite posao koji je veoma koristan za naš narod i našu zemlju. Dobro je da još ima neko ko se time bavi, i zato država treba da učini sve da ove novine opstanu i imaju budućnost.

Ovo je večeras rekao prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, prilikom posete štandu Kompanije "Novosti" na Medija marketu. Neposredan i srdačan, Dačić je razgovarao i fotografisao se sa mnogobrojnim posetiocima našeg štanda u Hali tri.

PROČITAJTE JOŠ: IZDANjA NA ŠTANDU "NOVOSTI": Momir Bulatović pazario "Putina"

- U ovom vremenu postoji svega nekoliko ozbiljnih medija, a "Novosti" su jedan od njih. To je list sa velikom tradicijom - dodao je Dačić.

Tokom razgovora sa zamenikom glavnog urednika "Novosti" Milanom Babovićem i našom novinarkom Draganom Matović, ministar se požalio da nema vremena da mnogo čita, ali kada ga ima, posvećuje se istoriografskoj i dokumentarističkoj literaturi:

- Trenutno čitam knjigu zapisnika sa sastanaka predsednika Tita sa sovjetskim i američkim predsednicima od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka. To je izuzetno zanimljivo štivo, koje govori o spoljnopolitičkom položaju države i poštovanju koje je izazivala.

Otkrio je da knjige koje voli uvek drži pored sebe, da je na njegovom radnom stolu veliki metež, i da često ne zna gde se nalazi ono što mu je potrebno.

- Štampane knjige uvek ostaju pored vas, zrače posebnom toplinom. Nisu hladne kao elektronska izdanja - objasnio je Dačić. - Imam veliku privatnu biblioteku, koju stvaram od mladosti, a ostaviću je svojoj deci. Značajno mesto u njoj zauzimaju izdanja Kompanije "Novosti", a pridružiću im knjigu "Intervjui sa Vladimirom Putinom" Olivera Stouna.

ZAJEDNIČKI PROJEKTI

MINISTAR Dačić je izrazio želju da Ministarstvo spoljnih poslova i "Novosti" imaju zajedničke izdavačke projekte.

- To je od interesa za našu zemlju. Arhiv MSP je prava riznica podataka, kojima se niko ne bavi - kaže ministar. - Voleo bih da "Novosti" malo više obrade period kraja Prvog svetskog rata, kada je Srbija mogla drugačije da prelomi. O tome u MSP postoje dokumenta, pisma velikih sila... To predlažem "Novostima" zato što sam jedino u vašem listu nešto o tim temama pročitao. Srpski lideri Karađorđevići su se opredelili za Jugoslaviju. Nisam siguran da su pogodili, zato što smo sto godina posle toga ostali bez ičega.