Promašene ljubavi

MI se zovemo Danice. Mi smo i svetlost i tama, i kraj i početak dana. I rano jutro i zvezda u noći. Mi jedna drugoj osvetljavamo put u mraku - ovim rečima (i poetičnim koincidencijama) počinju priču o novoj predstavi Danica Ristovski i Danica Maksimović.

Dve naše glumice gledaćemo premijerno večeras na sceni "Madlenijanuma", u komadu Elfride Jelinek "Senka - Euridika govori", s rediteljskim potpisom Ivane Vujić. U ovom originalnom delu austrijske nobelovke, nema ni lica ni indikacija, pa je reditelju ostavljena sloboda da kreira svoju priču. A u priči Ivane Vujić, Ristovska igra Euridiku Telo, a Maksimovićeva - Euridiku Senku.

- Elfrida piše iz utrobe, baca na papir sve što je tišti. Otima se dramskoj formi, njen tekst je zahtevan i za glumca i za reditelja - ističe Danica Maksimović. - Za razliku od poznatog mita, ovde je Euridika progovorila i to u ime svih žena.

- Veliki kvalitet Elfridinog dela je brutalna iskrenost, prema sebi i drugima. To je i komad o prolaznosti, ljubavi i smrti, kritici konzumerskog društva, današnjih kriterijuma i sistema vrednosti. Predstava je najzahtevnija u emotivnom smislu, a ja sam je bezrezervno prihvatila - kaže Danica Ristovski.

Pročitajte još - DVE DANICE ZA JUBILEJ: "Madlenijanum" novom sezonom proslavlja dvadeset godina postojanja

Za njenu koleginicu ovo iskustvo ima sličnosti s Šekspirovim i Fazbinderovim delima, ali je u nekim segmentima još slojevitije i neobičnije:

- Nemaš partnera, moraš sam da razumeš kome se i kako obraćaš. Da pronalaziš pročišćenje, iako u njemu nema klasičnog lika.

Po mišljenju druge glumice, Elfridin komad je veoma blizak romanu toka svesti i razgovoru sa samim sobom:

- Razmišljaš i o sopstvenom životu, prolaziš kroz vrtlog emocija, pitaš se gde si i u čemu najviše grešio... Interesantno je da tekst koji ja govorim (Telo) mogla je kazivati i Senka.

A Euridika, po rečima Danice Maksimović, pokušava da zadrži Senku koja joj govori o slobodi svega: naziva stvari pravim imenom, dok se Telo lomi. Senka ima iskustvo koje Telo tek treba da stekne i zato mu sugeriše da ostane u Hadu.

- U klasičnom mitu Orfej se vraća u Had po Euridiku, trudeći se da je oslobodi svojom ljubavlju i pesmom. U našoj predstavi ona odlučuje da ostane u Hadu jer je u zemaljskom životu više bila objekat nego žena. Kako se kaže "žena treba da bude voljena, da bude tu, da bude neophodna, pa i da bude upotrebljena" - naglašava Danica Ristovski. - To su stadijumi promašene ljubavi. Euridika to shvata i tu Senka stupa na scenu, pokušavajući da je zadrži u Hadu.

Usput se postavlja i pitanje: da li je Orfej zaista toliko voleo Euridiku kad nije bio u stanju da izvrši jedan jedini zadatak, a to je da se ne okrene za njenom senkom...

- Elfridina verzija korespondira sa našim vremenom. Orfej je mitski pevač (kod nas pop muzičar) oko kojeg jure nimfe i dovode ga u iskušenja od kojih se ne brani - naglašava Danica Maksimović. - Senka je prošla sve i njeno lično "ja" ima pravo na sve. Dugo je u Hadu i govori Euridiki da se ne lomi. Tu ima slobodu i mir, a život gore je "falš". Tamo su stvari koje nisu bitne, kao što su potrošačke potrebe...

Ipak, do tog saznanja Euridika treba da pređe dug put samospoznaje, što znači od voljenog bića do upotrebljenog predmeta:

- Spas je u smrti, zaključku do kojeg mora da dođe. Senka je mudrost života i zna da je smrt toliko konačna, da nam ništa drugo ne preostaje do da je prihvatimo... Euridika na kraju dobrovoljno odlazi u smrt da tu pronađe mir. U životu je bila žrtva, voljeni predmet. Zato je u Elfridinoj verziji Orfej "emotivni vampir". A Senka je, zapravo, učiteljica Euridikinog drugog života - ističe Ristovska.