POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA NOVI MSU: U pametnom muzeju sve na - dugme (FOTO+VIDEO)

SA žutim šlemovima na glavi, viseći na užadima, majstori brišu ogromna stakla po kojima se prepoznaje zgrada Muzeja savremene umetnosti na Ušću, dok buldožeri poravnavaju prostor u čuvenom Parku skulptura, među delima naših najslavnijih vajara. Užurbano se radi na finalnom glancanju obnovljenog Muzeja koji će sutra u 10 ujutru, posle dugih deset godina radova i zastoja, ponovo otvoriti vrata za publiku.

Zuje mašine koje poliraju mermerne podove, raspoređuje se još neraspakovani nameštaj, postavljaju legende ispod remek-dela najreprezentativnije kolekcije savremene jugoslovenske i srpske likovne umetnosti... Sve miriše na novo. Autor koncepcije izložbe "Sekvence", kustos Dejan Sretenović upoznaje grupu volontera sa postavkom koja će ljubiteljima umetnosti biti besplatno dostupna narednih sedam dana po 24 sata. Na konkurs koji je Muzej raspisao upravo povodom ove maratonske svečanosti otvaranja, javilo se više od 120 studenata i mladih diplomaca, od kojih je odabrano 90. Oni će dežurati noć i dan i biti na usluzi posetiocima.

Pročitajte još - Putovanje kroz vreme u 18 sekvenci

U obnovljenom zdanju Savremenog, sve će biti najsavremenije - "na dugme", tačnije na senzor. Opremljen je najmodernijom tehnologijom i funkcioniše kao "pametna kuća". Neke od tih novotarija deluju kao naučna fantastika za uslove u kojima trenutno rade srpski muzeji. Senzorima se, otkriva nam Marinko Kerević, samostalni mašinski inženjer za održavanje u MSU, kontroliše gotovo sve - osvetljenje u celoj zgradi, rolo-zastori na staklima, klimatizacija (grejanje i hlađenje).

- Celokupno svetlo se programira - kaže Zlatko Košanin, elektro-inženjer, zaposlen u MSU. - Može da se programira intenzitet osvetljenja u određenom delu dana, ali i posebni delovi zgrade mogu biti različito osvetljeni. Osvetljenjem se upravlja preko centralnog sistema, jednog računara, i ono se podešava prema potrebama postavki, u svakoj sali.

Marinko Kerević i Zlatko Košanin

Muzej je projektovan tako da u toku dana, dodaje Kerević, prirodna svetlost neravnomerno dopire u zgradu, a ugradnjom rolo-zastora na staklima, sada će moći da se podesi tako da bude ravnomerno:

- I sama ta nova stakla imaju posebna svojstva - nastavlja sagovornik. - Tokom bombardovanja 1999. udarni talas oštetio je fasadu, dok su sadašnja stakla takva da ne mogu da se rasprsnu, a imaju i foliju koja štiti od ultraljubičastog zračenja.

Prema Kerevićevim rečima, u celoj zgradi su instalirani mikrofoni, pa tako ako je žamor u publici i grupa posetilaca ne može da čuje kustosa, muzika u prostoru se automatski stišava, i bez ometanja može da se prati vođenje kroz izložbu:

- Trenutno postoje i usmereni zvučnici, tako da će u delu gde se reprodukuju video-radovi, posetioci moći da čuju ton kada im priđu, a da se zvuk ne čuje u drugim delovima prostorije. Oni su posebno konstruisani da "ne šire zvuk" - objašnjava Marinko Kerević.

U celoj zgradi postoje i senzori pokreta, ali oni nisu u funkciji, jer je "pametna kuća" još u fazi razvoja. U podrumu muzeja su senzori za poplavu, dok su na krovu i betonskim stubovima ugrađeni grejači, koji ne dozvoljavaju zamrzavanje vode.

- Prvi put u Srbiji instalirana je i kristopija, generator hladne vode, pa će tokom leta, kada su ekstremno velike temperature, Muzej imati dodatno hlađenje - otkriva Kerević. - Temperatura i relativna vlažnost vazduha u izložbenim salama i depoima će tako cele godine biti konstantni.

BEZBEDNOST

- Poseban sistem za gašenje požara instaliran je u depoima, a u požarnom stepeništu postoji ventilator koji ukoliko izbije vatra, "nabija" pritisak u stepenište, tako da ljudi mogu tuda bezbedno da se evakuišu - kaže Kerević.

Muzej je opremljen za posetioce sa posebnim potrebama namenskim platformama, ukazuje naš sagovornik, dok su liftovi prilagođeni i za prenos umetničkih dela velikih dimenzija.