LJubiša Ristić: Usred smo zavere sa neizvesnim ishodom

JUBILARNU četrdesetu sezonu KPGT obeležiće s pet novih predstava, ali i sećanjam na slavne početke nesvakidašnjeg koncepta u pozorišnom životu ondašnje Jugoslavije - upravo u ovo vreme počele su u Zagrebu probe čuvenog "Oslobođenja Skoplja" Dušana Jovanovića, čija je premijera održana u dvorištima Gornjeg grada. Predstava je ostala na repertoaru više od jedne decenije (sa 750 izvođenja širom sveta), a poslednji put je odigrana 1990. godine u Lenjingradu: njen kraj simbolično će obeležiti i završetak jedne, ne samo umetničke epohe...

- Nažalost, naš jubilej proći će potpuno nezapaženo. Predstave KPGT nemaju odjeka u medijima. Teško dolaze do TV emisija iz kulture, pa i beogradskih hronika i jutarnjih programa. Neke televizije, doduše, objave šta igramo, pozovu me i da gostujem, a onda uglavnom pitaju o politici - s potpunom sigurnošću i ironičnim osmehom kaže tvorac KPGT, mnogima omiljeni reditelj Ljubiša Ristić i (često tim istim) omražena partijska figura nekadašnjeg JUL-a.

* Ipak, vi spremate "gvozdeni repertoar" starih naslova i pet premijera?

- Sezona će, svakako, biti bogata. Do Nove godine postaviću na scenu Sartrov komad "Iza zatvorenih vrata", Makijavelijevog "Vladaoca", "Pohvalu ludosti" Erazma Roterdamskog i "Duhovne vežbe" Ignasija de Lojole. Peta predstava radiće se po romanu Puriše Đorđevića "Ljubavna priča", objavljenom pre tri decenije u časopisu "Gradac". Nas dvojica napravili smo zajedno i "Tajnu Crne ruke". Mnogo sam učio na Purišinim filmovima, potom i primenjivao naučeno. Inače, to je prvi gej roman u našoj literaturi, pre toliko godina govorio je o stvarima o kojima se tek danas slobodno priča. Napisao ga je čovek sjajnog talenta i velike mudrosti.

* S kojim motivom ste se opredelili baš za ovo delo?

- Želim predstavu koja će po stilu i metodu biti slična onima s početka KPGT, "Karamazovima" i "Oslobođenju Skoplja". Odlikovale su ih fragmentarna dramaturgija i teme iz bliske prošlosti, kao što su rat, okupacija, Informbiro. U "Ljubavnoj priči" reč je o socijalnim lomovima i promenama šezdesetih godina prošlog veka, zaključno s privrednom reformom, Brionskim plenumom i studentskom pobunom 1968.

PROČITAJTE JOŠ: Svetislav Božić: Pravoslavlje je nasušna potreba

* U toj deceniji desilo se mnogo stvari koje su uzdrmale svet?

- Ikone iz šezdesetih i danas žive. "Desila" su se braća Kenedi, Če Gevara, kineska kulturna revolucija, otpor ratu u Vijetnamu, bejbi-bum generacija. To je vreme velikih priprema za velike svetske promene. A na šezdesete i seksualnu revoluciju, levičarske i hipi pokrete, krik jedne generacije za slobodom, socijalnom pravdom i društvenom promenom - reakcija je bila konzervativna, neoliberalna. U mnogim društvima pojavio se strah od tolike energije. Doveo je do toga da su se sve države u svetu uozbiljile. Od tada i nema spontanih pokreta, umireni su klasni sukobi, sve je pod kontrolom i organizovanim odgovorom države. Gde god vidite da se stvari dešavaju na ulici, odmah se pitate ko stoji iza njih... Nijedna država se više ne usuđuje da reskira sa tim.

* Hoćete da kažete da je svaki iskreni bunt onemogućen i unapred obesmišljen?

- Paradoksalno, koliko god čudno, danas imamo svet u kome su političke promene rezultat delovanja aparata sile vojske i policije. "Promene" su zapravo rezultat trenutka u kome aparat nasilja promeni stranu, a režim se presvuče u drugo odelo - sve što se dešava na ulicama samo je dekor i propaganda. Svejedno da li je to u SAD, Rusiji ili kod nas. Da je to tako, pokazuju neobične okolnosti oko fenomena terorizma u svetu u kojem je skoro nemoguće prepoznati bilo kakvu spontanu akciju. Iza i najstravičnijih događaja prepoznajemo ruku neke državne organizacije, spolja ili iznutra, koja priređuje takve događaje.

* Znači li to da je ID samo pokriće neke druge "tajne, crne ruke"?

- Ko je napravio ID i zašto? To nisu nikakve teorije zavere već poznata istorija. Dok mi ovde sedimo i pričamo, razne države već snabdevaju i organizuju mnoge terorističke grupe, osmišljavaju njihovu ideologiju i regrutuju mlade ljude. Bilo u Španiji ili Latinskoj Americi, možda će pokušati da destabilizuju Kinu, izvrše udar na Rusiju, SAD, Evropu... Čim čujete da neko odbacuje nešto kao teoriju zavere, znajte da učestvuje u zaveri!

* Gde smo tu mi?

- Mi smo usred zavere, na važnom mestu sa neizvesnim ishodom.

* I u Srbiji, kao nekada Jugoslaviji, ukrštaju se dve interesne sfere?

- Sve je to priča o Jugoslaviji. Zvali je Jugoslavija, region ili zapadni Balkan... Sve je to jedna stvar u kojoj je Srbija srž problema, jer je njen geostrateški položaj u svemu tome bitan. Ni kultura, ni ekonomija, ni ideologija. Bitni su putni pravci. Dunav, moravsko-vardarska dolina, bitne su veze između Azije i Evrope - ključni pravci kretanja vojnih efektiva i strateška kontrola tog prostora. Nije slučajno da se velika sila koja se pomalja u 21. veku, a to je Kina, meša u taj proces svojim putevima svile. I očigledno će to sledećih pedeset godina biti glavni svetski proces vezan za naš geostrateški prostor. Zato SAD i Rusija moraju ubrzano da postignu dogovor: da se pridruže ili da to spreče.

PROČITAJTE JOŠ: Publika zbog kafane celo veče čekala "Radovana...“

* Dok je klackalica u ravnoteži i mi smo mirni?

- Još se kuva, ništa nije rešeno, ali se ide ka dogovoru. Zato još ne možemo da budemo deo EU, zato zemljom upravljaju američki kadrovi, ali najjači uticaj ostvaruje Rusija. A ekonomski, na naš svakodnevni život, najsnažije utiču Nemačka, Kina, uskoro i Turska. I svako traži svoje mesto.

* Koliko će onda mesta ostati nama?

- Što je njih više, za nas ima više mesta! I to je paradoks cele situacije. I ekonomske, i političke, i vojne. Čim neko pokuša da razjuri ostale i sam postane gazda, mi smo u katastrofi.

* Šta je sa Kosovom?

- Ono je samo epizoda u toj istoj priči. Jedan unutrašnji problem u koji je nasilno, na našu teritoriju, smeštena strana vojska. Nije to nikakva nezavisna država. Ta tobožnja nezavisnost i njeno priznavanje samo su izgovor da se na našu teritoriju trajno stacionira američka vojska i evropska civilna administracija. A to izaziva reakciju druge strane koja odmah gradi enormne obaveštajne kapacitete na našoj teritoriji, pseudohumanitarne centre i medijsku akciju, što sve, naravno, razumemo kao opravdanu i očekivanu reakciju na grubu upotrebu sile od strane SAD, Nemačke, EU.

* Kakvom epilogu možemo da se nadamo?

- Zašto epilog, nije to kraj istorije? Fukujama je beznačajni aparatčik Stejt departmenta, kojem se dive naši "filozofi" i "eksperti". Ja sam rođen u Prištini, moja je porodica tamo od turskih vremena... Tu stvar moramo da razumemo direktno i veoma jednostavno: država ima real-politiku, međunarodne okolnosti, saveznike i protivnike koji se menjaju iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Ko zna šta nosi dan, šta noć. Albanci su sto godina, uz pomoć svih okupatora Srbije i Jugoslavije, tražili način da stvore svoju državu na našoj teritoriji. U ljubavi i ratu sva su sredstva dozvoljena: i laž, i prevara, i nasilje, i izdaja... Niko nas ne sprečava da u sledećih sto godina činimo ono što čine svi kada hoće da brane svoju državu ili teritoriju. U drugačijem svetu to bi bila stvar dogovora, sporazuma. Kao što rekosmo, u svetu u kojem mi živimo, kao u ljubavi i ratu - sva su sredstva dozvoljena.

PROČITAJTE JOŠ: Vladan Vukosavljević: Ćirilici preti da iz upotrebe bude istisnuta

POREMEĆENA RAVNOTEŽA U EVROPI

* KAŽETE da nam je sudbina da budemo podeljeni između SAD i Rusije?

- Nije sudbina već sporazum koji je davno napravljen između velikih sila, ali su obe - i Rusija i SAD - u više navrata pokušavale da privremeno ili za stalno razvrgnu taj sporazum koji se obično vezuje za Jaltu. Ali, to se uvek pokazalo nesvrsishodno i opasno po mir u svetu. Znači da je jedino prirodno stanje na jugoistoku Evrope, ovde kod nas - neka vrsta ekvilibrijuma kojim će se poštovati velike sile u ovom delu sveta, a samim tim i stvoreni uslovi za miran život i razvoj. Kad god se taj ekvilibrijum poremeti i uticaj prevagne na jednu od strana, eto nevolje za nas od onih drugih: ili će nam rasturiti zemlju kao Rusi i Nemci devedesetih, ili će nas bombardovati kao Amerikanci 1999. godine. Svi ti događaji su rezultat poremećene ravnoteže na jugoistoku Evrope, a to znači u čitavoj Evropi.