Počast Urošu Stojanoviću

OTIŠAO je veliki umetnik, daroviti reditelj i sjajan čovek. Ovim rečima od reditelja Uroša Stojanovića oprostili su se njegova porodica, prijatelji i kolege, na komemoraciji, održanoj u subotu u u Jugoslovenskoj kinoteci.

Pročitajte još: Preminuo Uroš Stojanović

- Iza sebe Uroš je ostavio mnoge filmove koji nose njegov pečat - govorio je sa suzama u očima Dimitrije Vojinov, scenarista i filmski kritičar. - Te filmove su radili drugi ovde dok je on bio u Americi, ali Uroš nikada nije zaboravio Beograd jer je želeo da mi ovde napravimo naš Holivud. Verujem da bi naša kinematografija bila drugačija da je Uroš poživeo.

Govoreći o svom kolegi i prijatelju, Vojinov je kazao da je Stojanović još na fakultetu pravio odlične filmove i da su se od njega uvek očekivala sjajna ostvarenja. A osim profesionalnih ostvarenja, kao prijatelj uvek je umeo da izvuče najbolje iz ljudi.

- Uroš se bavio različitim poslovima u životu, kao što je na primer rok novinarstvo - podsetio je Vojinov. - Uradio je savršen intervju sa tada mladim muzičarem Kurtom Kobejnom. Umeo je da namiriše nečiji talenat i pre nego što je taj neko postao zvezda. A svi su uživali u ostvarenju "Čarlston za Ognjenku".

Urošev otac Feđa Stojanović

Glumica Danica Maksimović istakla je da je Uroš bio vizionar sa kojim je ostvarila divnu saradnju u filmu "Čarlston za Ognjenku"

- Bio je izuzetno darovit i lepo vaspitan dečko. Nikada me nije pozdravio, a da mi nije poljubio ruku. Svim mojim koleginicama je pridavao posebnu pažnju i razumevanje za sve što nas je na setu mučilo kada smo snimali "Čarlston za Ognjenku". Bio je vizionar i njegov film je bio prekretnica za srpsku kinematografiju - rekla je glumica.

Uspomene na saradnju sa Stojanovićem evocirali su i Erol Kadić i Elizabeta Đorevska, a direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić najavio je projekciju filma "Čarlston za Ognjenku" 1. novembra u Kinoteci.

KRUNA KARIJERE

REDITELj Uroš Stojanović rođen je 1973. godine u Beogradu. Pažnju javnosti skrenuo je još filmovima kao student FDU, a među njima su se izdvojili "Vešala za dvoje" iz 1997. godine, izabran za jedan od pet najboljih srpskih kratkometražnih filmova svih vremena. Srpska kinematografija posebno će ga pamtiti ga po filmu "Čarlston za Ognjenku", koji je po produkcijskim standardima mogao da se poredi sa holivudskim ostvarenjima. Uspeo je i da Oliveru Katarinu posle 30 godina vrati na veliko platno, a film je te 2008. godine bio jedan od najgledanijih u bioskopima.