KOMENTAR: Nobel

I to se desilo. Za pisca koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost većina je čula, a bogami ga i čitala i pre vesti iz Stokholma. Švedska akademija je izborom Kazua Išigura dobila iskreni aplauz od publike i tumača literature sa svih meridijana.

Godinama unazad, Nobelov komitet izvlačio je autore iz zaborava, ili potvrđivao sumnje da se svetlost politike presudno reflektuje na imena laureata. Belorusku novinarku Svetlanu Aleksijevič, koja piše i govori o sovjetskoj mučnoj prošlosti i ruskim problemima, Rusi još ne mogu da im oproste. Prošlogodišnji izbor Boba Dilana proizveo je mnogo truda da se objasni uloga i značaj bardova i kantautora za književnost, da se rokenrol poezija konačno uglavi u glavni tok... Mnogi već smatraju da ova nagrada više ne promoviše visoko i opšteprihvaćeno književno dostojanstvo.

Pročitajte još - Dobre priče menjaju svet

U pravi čas je, čini se, na scenu iskočio britanski Japanac, i učinio da sekretarki Švedske akademije Sari Danijus padne kamen sa srca. Išiguro u svom opusu ionako traga za mehanizmima koji nam pomažu da zakopamo neugodne uspomene iz prošlosti.

Iako je reč o zaista priznatom i poznatom romanopiscu, možda i njegov izbor prati skrivena i sračunata poruka Švedske akademije, ali ovoga puta u korist opšteg pomirenja. Novi nobelovac tvrdi da živimo u čudno i nesigurno vreme, u kome su ljudi izgubili veru u politički sistem, lidere i vrednosti. Smatra da će dobitnici nagrade podstaknuti dobru volju i mir.

Autor "Zakopanog džina" podseća nas kako je svet raznobojan. Da za bolju budućnosti mora da se zapne iz svih njegovih ćoškova. Naročito dok se nuklearni džinovi svojski trude da nam oduzmu "ostatke dana".