U kovitlacu Batinih boja

VOLIM da slikam, volim slikanje dok ono traje, u trenutku dok dobija oblik - govorio je Miodrag Bata Mihailović (1923-2011), veliki umetnik i akademik, kome će Galerija "Rima" sledećeg utorka otvoriti prvu veću izložbu u Srbiji otkako nas je napustio. Izložbom njegovih slika nastalih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ugledna kragujevačka galerija otvoriće novu sezonu, ali i obeležiti 70 godina od osnivanja Zadarske grupe, svojersne "likovne revolucije", u kojoj su, pored Mihailovića, učestvovali Mića Popović, Petar Omčikus, Bata Mihailović, Mileta Andrejević, Vera Božičković, Kosara Bokšan i Ljubinka Jovanović.

Dva bračna para iz ove grupe, Bata Mihailović i Ljubinka Jovanović i Petar Omčikus i Kosara Bokšan, otišli su 1952. godine u Pariz, gde su nastavili svoje stvaralaštvo. Mihailović se, piše istoričar umetnosti Jerko Denegri u katalogu izložbe u "Rimi", odmah uključio u tada aktuelne umetničke tokove u kojima prevladavaju iskustva i tekovine lirske apstrakcije, enformela i apstraktnog ekspresionizma.

- Ideal mu postaje slikanje u ubrzanom radnom postupku, u direktnom činu na platnu, spontano, slobodno, gestualno, mimo unapred predviđenog i naknadno proverenog završnog izgleda slike - objašnjava Denegri, koji će u utorak otvoriti izložbu. - Slikar svoje istinsko postojanje ostvaruje i potvrđuje pre svega slikanjem, sve što slikanju prethodi i za slikanjem sledi tek je vreme posvećeno fizičkoj i psihološkoj pripremi za sam proces slikanja. U Mihailovićevom slikarstvu poznih pedesetih i početkom šezdesetih godina reklo bi se da vlada poredak "organizovanog haosa" mnogobrojnih slobodnih poteza, koji ipak nikada ne prelaze u automatski rukopis.

U kovitlacu gesta i boje, na tadašnjim Mihailovićevim slikama nisu u potpunosti nestale predstave. One izranjaju kao subjektivni doživljaji prirodnih pojava i fenomena. Sam slikar govorio je da se na tim platnima naslućuje neko osećanje pejzaža.

- I to osećanje pejzaža nije proisteklo iz doživljaja zemlje ili kamena, jednom rečju tla, nego atmosfere, strujanja vazduha, možda bujica ili poplava, te otuda neće biti nimalo slučajno što neke od Mihailovićevih ključnih slika ovog perioda nose karakteristične nazive poput "Košave" i "Vodolije" - objašnjava Denegri. - Na osnovu novog vida postojanja predmeta na Mihailovićevim slikama, njegovo slikarstvo obeleženo je i pojmom nova figurativnost.

Za ovaj deo Mihailovićevog opusa, koji će biti predstavljen na izložbi, karakterističan je i uticaj koji će na njega imati dva uzastopna boravka u Njujorku, 1962. i 1964. godine. Svoje umetničko biće, bez obzira na potvrdu koju je dobio od kritike i javnosti u Parizu, povezivao je s nasleđem Vizantije. Govorio je da je u Pariz došao kao čovek sa Istoka, što je njegovim delima dalo sočnost i svežinu.

Izložba će biti otvorena do 10. novembra.

PARIZ I BEOGRAD

TOKOM života Milorad Bata Mihailović održao je više 30 samostalnih izložbi. Osim u Beogradu i Parizu, gde je ostavio značajan trag, izlagao je i u mnogim drugim gradovima, poput Haga, Kopenhagena, Londona, Osla... Dela mu se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama širom zemlje i sveta. Postavku u kragujevačkoj "Rimi" prati i obiman katalog sa šezdeset reprodukcija.