POZORIŠNA KRITIKA: Mondtag i komentari

KAKO su, dok ovo čitate, nagrade 51. Bitefa već dodeljene, zna se da su i stručni žiriji (Bitefa i "Politike"), i publika, svoje glasove dali "Olimpu" Jana Fabra (Nagrada "Mira Trailović"). Neukusno bi bilo polemisati sa eminentnim žirijem, no, čini se da su se, bar u slučaju druge po značajnu nagrade na ovom festivalu modernog teatra, "Jovan Ćirilov", stručnjaci ogrešili o dve predstave mladog nemačkog reditelja turskog porekla, Ersana Mondtaga, koji je na 51. Bitef došao sa dve predstave, "Sneg" i "Istrebljenje", u dva slavna svetska pozorišta, u Nemačkoj i Švajcarskoj.

"Sneg", po dalekim motivima romana turskog nobelovca, Orhana Pamuka, Ersan Mondtag postavlja kao svojevrsno putovanje ka sopstvenim istočnjačkim korenima, sa otklonom ka kafkijanskom apsurdu. Mladi reditelj (29), autentično pozorišnim jezikom, poigravajući se žanrovima i arhetipovima, uspeva da poveže Pamukov svet istanbulskih, i svetskih, političkih zavrzlama sa visoko estetičnim i stvarno i lažno filozofskim univerzumom teatra. Sedam bespolnih likova, u jednakom kostimu, i sa belim perikama na glavi (sneg?) provode nas kroz neobičnu strukturu, ponekad nalik i na video-igricu, pripovedajući i komentarišući ono što bi bilo bolno, da nije groteskno i besmisleno. Veoma je neobično da žiri 51. Bitefa, ocenjujući, u okviru epske građe na sceni, koju je ponudio selektor, ako im je već u fokusu bila ženska sudbina u islamskom svetu, nije ovu predstavu ocenio kao vrednu nagrade koja nosi ime večitog borca protiv svakog ograničavanja slobode, Jovana Ćirilova. Kada pesnik Ka krene ka Turskoj, da istraži samoubistva pokrivenih mladih žena, Mondtag započinje ne samo jednu sklanjanu civilizacijsku temu, nego i scensko istraživanje, u rasponu od vere, duhovnosti do treša. Sugestivna i inspirativna predstava!

PROČITAJTE JOŠ: Završen 51. Bitef: "Olimp" na vrhu

"Istrebljenje" je bošovski, mračni, opustošeni unutrašnji svet mladog zapadnjačkog čoveka, koji, da bi se oslobodio potčinjenosti diktatu mladosti, bogatstva i statusa, mora da prođe kroz pakao samospoznaje, da bi je prepoznao kao uzaludni protest, koji ne vodi nikuda. Ključ ove predstave, koja je tipična "leze" drama (koja nije za scenu, nego za čitanje) valjda je rusoovski povratak prirodnom, do koga se dolazi tek kad čovek izađe iz sebe, odbacujući svoju (zmijsku, otrovnu) kožu. Autorka Olga Bah (27), darovita, introspektivna i društveno osvešćena, čini mladalačku grešku, stavljajući u jedan tekst previše tema, da bi on bio čitljiv. Ersan Mondtag pretvara ga u scenski jezik na jedini način koji je u ovom slučaju mogućan - dočarava apokalipsu u prostoru onirične verzije nekog gradskog parka, dok se čuju svici, noćne životinje i žabe, fon koji podseća da svaka dekadencija i izgubljenost, ako se probudiš, mogu da nađu put ka prirodi. I, ovde, nalaze.

Dakle, na 51. Bitefu je dominirao "Olimp" Jana Fabra, kao i svuda gde je odigran. Mimo toga, videli smo dve nemoćne predstave slovenačkog reditelja, Jerneja Lorencija, "Biblija" i "Carstvo nebesko", dirljivu iransku predstavu "(Sa)slušanje", koja ni po čemu ne pripada korpusu Bitefa, i dva zanimljiva scenska istraživanja dolazećeg reditelja Ersana Mondtaga, koja svojom različitošću govore o neobičnom teatarskom ukusu mladog stvaraoca. Obe predstave, kao da je u pitanju neki Per Gint, više govore o Mondtagovom putu ka teatru, nego o njegovoj prepoznatljivoj poetici.

Ovogodišnji Bitef je bio zamorno epsko putovanje, koje, nadamo se, ipak vodi ka kvalitetnom savremenom teatru, bez mnogih nepotrebnih, kič ukrasa, kojima je obilovala selekcija našeg dragocenog festivala.