Pozorišna kritika: Blizu grada, a daleko od boga

Ko bi rekao da sentimentalna psihološka drama, veoma bliska melodrami, „Svedobro“, u kojoj se govori o Marini /Tanja Jovanović/, koja se, posle ljubavnog brodoloma, povukla u selo, da nađe mir i svoj put, može još uvek da pleni sa moderne teatarske scene, na kojoj danas najčešće vladaju nastranosti i stranputice.

Ničeg mračnog nema u prvencu dramaturga Stevana Vraneša. Njegova drama, u kojoj Marini dolazi bliska drugarica Jovana (Biljana Zdravković), i sama sa idejom da se skloni od „bolesti srećnog života“ i koja će Marininu izabranu samoću učiniti stvarnom usamljenošću (pomogne mladom paru, koje igraju Branislav Ljubičić i Tijana Karaičić da ode odatle i zavede Marininog ljubavnika,u tumačenju Igora Borojevića), prijatna je za gledanje i bliska svakome, kome su relističko pozorište i „herc roman“ na srcu.

Istinita i tačna Tanja Jovanović, žovijalna Biljana Zdravković, robustan Igor Borojević (sa nezaobilaznom pričom iz poslednjeg rata), lepa Tijana Karaičić i Branislav Ljubičić, vrlo ekspresivan u ulozi nemog mladića, varirali su, bez ostatka, motiv samoće, kao bekstva iz sveta u kome je svega suviše, samo je emocija premalo. Svi beže, a retko ko stigne tamo gde je „prebegao“ – do sebe samog i spoznaje kuda, zapravo, hrli.

Uz upečatljivu muziku Ane Ćurčin i Gorana Antovića, u preciznom kostimu Snežane Kovačević, „Svedobro“, što je i, ironično, ime sela gde se radnja događa, je predstava koju je Nemanja Ranković režirao po Vranešovom tekstu, bez dodavanja drugih značenja i izmeštanja radnje u, na primer, magijski realizam.Ova asocijacija se nameće stoga što je, jasno je, u pitanju neka naša vrsta „sto godina samoće“, pa je i "Svedobro", onda, srpski Makondo.

Ni maštovita scenografija Marijane Zorzić Petrović, sa zidovima i podovima koji se klaustrofobično sklapaju oko glavne junakinje, nije, nažalost, značenjski pomerila ovu lepu predstavu iz realizma, bliskog televizijskoj životnom formatu, naročito u sitkomima.

To nikako nije mana u vremenima kada televizija vlada ukusom publike, nego je samo ideja da se ova priča proširi i, eventualno, pročita u novom mediju.