Jesenjinov buran život i tajna smrt

ŽIVOTNA skazaljka velikog ruskog i svetskog pesnika Sergeja Jesenjina zaustavila se na broju 30, ali kada se sagleda sve šta je napisao i kuda ga je sudbina vodila, kao da mu je vek bio barem tri puta duži. Objavio je 23 zbirke, pet puta se ženio i imao mnogo više ljubavnih avantura; izazivao toliko oduševljenje poklonika, da su na nekim književnim večerima red morali da drže policajci na konjima; dobijao basnoslovne honorare, živeo u raskošnim kućama, a opet nikada nije stekao svoj dom i često sebe dovodio na ivicu bede; pisao mnogo i grozničavo, a noći bogu krao u pijančenju, besmislenim svađama i tučama; slavljen i oštro napadan ostavio je iza sebe jednu od najvećih tajni u istoriji književnosti: da li se obesio, kako je glasila zvanična verzija, ili je ubijen, o čemu se u poslednje dve decenije pojavilo mnoštvo ubedljivih dokaza.

Publicista i novinar Ljuba Vukmanović vratio se još jednom Jesenjinovim stazama i bogazima i posle dve decenije ispisao novo, prepravljeno i sa više od 100 strana dopunjeno izdanje knjige "Jesenjin - ruska duša". U porodičnoj brvnari u selu Konstantinovu, gde je rođen 1895. Jesenjin je napisao prvih 50 pesama, kojima se najavio kao izuzetan liričar. Bili su to stihovi prve mladićke ljubavi, a najviše ljubavi prema zavičaju i lepotama prirode.

- Dušom i stihom nikada i nije otišao iz brezovih šumaraka, sa polja, sa stepe koju je zavoleo u detinjstvu - kaže Vukmanović. - Njegov život i lirika teško se mogu zamisliti i bez devojaka i žena, koje su ga pratile stalno, od rane mladosti. Obožavale su ga kao čoveka retke lepote i pesnika čiji su stihovi osvajali njihova srca.

Pročitajte još - Najveće ljubavi: Isidora Dankan i Sergej Jesenjin

Prvi put se oženio sa 19 godina, s korektorom Anom Izrjadnovom, koja mu je rodila sina Jurija, a već sa 20 napisao stihove nezaboravne lepote, "Pesma o keruši", "Krava", "Lisica". Drugi brak zasnovao je 1917. sa prelepom Zenaidom Nikolajevnom Rajh, sa kojom je dobio ćerku Tanju i sina Konstantina. O ljubavi i nesuglasicama sa trećom suprugom, čuvenom balerinom Isidorom Dankan, starijom od njega 17 godina, napisani su čitavi romani. U njenoj luksuznoj vili, okupljenim pesnicima, slikarima i glumcima, najradije je čitao svoju novu poemu "Ispovest mangupa", jednu od najlepših pesama o seljačkoj Rusiji. Njegov veliki prijatelj i zaštitnik Maksim Gorki novu životnu saputnicu nikada nije simpatisao, beležeći u svojim sećanjima da je ona "bila oličenje svega što njemu nije bilo potrebno". Posle razvoda Jesenjin ponovo postaje beskućnik, luta po kafanama Moskve, opija se i pravi izgrede, dospeva i u zatvor. Neočekivani oslonac našao je u Galjini Benislavskoj, koja je jedno vreme vodila zagonetan život radeći u sekretarijatu tajne policije Če-Ka.

- Galja je bila Jesenjinu neuporedivo više od svih drugih žena u njegovom životu, prijatelj, zaštitnik, odani pomagač u književnim poslovima, ali je osećao da mu neće biti ono što je prirodno želela: supruga. Rastali su se posle četiri i po godine, posle čega je ona doživela duševno rastrojstvo i više nije mogla da zaustavi svoju tragediju. Okončala je život na Jesenjinovom grobu, godinu dana posle njegove smrti - ističe Vukmanović.

Pošto je spakovao kofere i otišao iz Galjininog stana, iste 1925. temperamentni pesnik je na iznenađenje i onih koji su ga dobro znali, uzeo za ženu obrazovanu i ozbiljnu Sonju Andrejevnu Tolstoj, unuku gorostasa iz Jasne Poljane, ali je brak trajao samo 210 dana. Jesenjin se žalio prijateljima da mu je teskobno u njenom četvorosobnom stanu, i da mu je dodijala brada Lava Tolstoja, čiji su portreti bili na zidovima.

Zanimljivo je da je mnogo godina kasnije otkriveno da je Jesenjin, u međuvremenu, najverovatnije od 1920. bio u vezi sa pesnikinjom i prevodiocem Nadeždom Voljpin, sa kojom je 1924. dobio (priznatog) sina Aleksandra, koji će kasnije biti veliki kritičar sovjetske vlasti. Hapšen je i upućivan u psihijatrijsku bolnicu, emigrirao je u SAD i preminuo prošle godine.

Stalna postavka Jesenjinovog muzeja u Moskvi

Posebno poglavlje knjige posvećeno je Jesenjinovom kraju, tajni koja se dogodila u sobi 5 lenjingradskog hotela "Angletar", u noći između 27. i 28. decembra 1925. Tada je pesnik pronađen obešen o kaiš privezan za cev toplovoda.

- Do 2015, kada je obeleženo 120 godina rođenja i 90 godina od pesnikove smrti, u Rusiji je objavljeno mnoštvo studija i knjiga zasnovanih na mnogobrojnim nepoznatim dokumentima iz tajnih arhiva, u kojima se otkriva da je Jesenjin ubijen pa obešen. Zvanično, to nikada nije potvrđeno - kaže Vukmanović.

Neposredno posle pesnikove sahrane, objavljena je njegova poema "Crni čovek", koja je u javnosti senzacionalno odjeknula, ali i naišla na žestoku ideološku kritiku, ocenjena kao nastavak prethodne "ozloglašene" knjige "Kafanska Moskva". Dogmatičari su u ovoj poeziji videli defetističko raspoloženje, individualizam u vreme kolektivizma, huliganstvo, pijanstvo, nevericu u svakodnevicu. Na "jesenjinštinu" treba ispaliti pluton, grmeo je ideolog boljševičke partije Nikolaja Buharin, koga su sledili mnogobrojni publicisti i pisci. Jesenjinove knjige gotovo preko noći nestale su iz biblioteka, zatvoren je i njegov muzej u Moskvi, a njegovom sinu Konstantinu predlagano je da promeni prezime. Čitave tri decenije ime i stihovi pesnika - velikana bili su gurnuti u stranu, u zaborav. Do preloma je došlo tek posle Staljinove ere, kada je odluku o objavljivanju njegovih zbirki doneo - Centralni komitet! Tada se dogodio presedan koji je mnogo govorio: na poziv na pretplatu za sabrana dela, u knjižarama širom države odazvalo se čak deset miliona čitalaca.

- Obistinile su se ranije proročke reči o Jesenjinu - čudu poezije: i ljudi budućnosti čitaće, voleće i pamtiće njegove pesme, bliske srcu - nežne, tužne i olujne, kao što zazvuči i njegova zavičajna rjazanjska stepa. U amanet svojoj lirici ostavio je stihove: "Pesme moje/ispričajte svojski/o životu mom" - zaključuje Ljuba Vukmanović.

Pesnikova rodna kuća u Konstantinovu

STIHOVI NA 130 JEZIKA

POČETKOM ovog veka, na osnovu ankete urađene širom Rusije, Jesenjin je proglašen za prvo rusko pesničko pero 20. veka. Nekoliko godina ranije, u Moskvi je ponovo otvoren pesnikov muzej i otkriven impresivni spomenik na Tverskom bulevaru. Njegova poezija blista u vrhovima ruske i svetske književnosti i u novom veku. Jesenjinove pesme objavljene su u više od 300 izdanja, u 70 miliona primeraka i čitaju se, pamte i vole na više od 130 jezika.