Portreti sa Anastasovim pečatom

DVA veka od rođenja Anastasa Jovanovića (rođen 1817. u Vraci, umro 1899. u Beogradu), prvog srpskog fotografa i litografa, zajednički će obeležiti Narodni muzej i Medija centar "Odbrana". U Velikoj galeriji Doma Vojske, u petak u 13 časova, biće otovorena izložba "Slika građanskog društva", sa Jovanovićevim portretima koje čuva naš najveći i najstariji muzej, kao vredno svedočanstvo o životu, umetnosti i kulturi 19. veka u Srbiji.

- Smatra se da je Anastas Jovanović naš prvi školovani primenjeni umetnik - zapisao je svojevremeno Žarko Rošulj, u "Danici". - Sa uspehom se ogledao i u litografiji, i u fotografiji, i u slikarstvu, i u vajarstvu, heraldici, oblikovanju nakita, ukrasa i nameštaja. Najviše je uspeo da uradi za vreme svog boravka u Beču, odnosno dok se nije vratio u Srbiju sa porodicom Obrenović. U vreme vladavine kneza Mihaila potpuno se bio posvetio organizovanju života na dvoru. Posle tragične kneževe pogibije 1868, povukao se iz javnog života u umetničku radionicu iz koje je retko izlazio.

Najveći deo Jovanovićevog opusa čine upravo portreti, a njegova galerija znamenitih savremenika pruža slikovit uvid u transformaciju srpskog društva iz orijentalnog ka evropskom kulturnom kontekstu i tako prati formiranje građanskog društva u nas.

Predstavljanjem 37 odabranih radova, od kojih većinu čine litografije, pruža se uvid u dela koja u sebi nose karakter specifične građanske kulture, izražene kroz ikonografiju, kostim, fizionomiju i druge izražajne elemente, saopštavaju iz Narodnog muzeja:

- Anastas se u izradi litografija oslanjao na predloške sopstvenih fotografija - piše u najavi izložbe. - Njegove fotografije, kao umetnička dela posebne vrednosti karakteristične su za medij kojem pripadaju, dok su njegove litografije u većoj meri autentični izraz ljudske osećajnosti. Radeći po svojim predlošcima i obuzet živim emocijama, Anastas je u litografije "upisao" i sebe kao stvaraoca. Bez toga njegovi radovi ne bi imali izrazit kulturno-istorijski značaj i nedostajala bi im ona dragocena odlika koja potiče iz stvaralačke individualnosti i subjektivnosti jednog umetnika.

Knjeginja Julija

Autor postavke je viši kustos Narodnog muzeja, Evgenija Blanuša, a izložba će biti otvorena u u Velikoj galeriji Doma Vojske do 21. oktobra.

Mija Anastasijević

OD TERZIJSKOG ZANATA DO UMETNOSTI

U BIOGRAFIJI Anastasa Jovanovića piše i da je prvo započeo terzijski zanat, a da je zatim, u Knjažesko-serbskoj tipografiji učio za slovolivca. U slobodnom vremenu, samouk je savladao graverski zanat. Kao mladog, vrednog i darovitog kalfu, knez Miloš ga je poslao u Beč, gde je završio na Akademiju svete Ane. Izučio je i fotografiju i litografiju, pa je 1840. bio prvi Srbin, koji je izradio umetničke litografije, i to portrete Dositeja, Mušickog i Vuka Karadžića. Bavio se i dagerotipijom i talbotipijom, a pored portreta snimao je i delove Beča i Beograda, mrtvu prirodu, razne događaje.

Knjeginja Ljubica

Pročitajte još:

Srbima spremaju lavinu optužnica

Gradonačelnik Zagreba: Vlada da ukloni ploče svih totalitarnih režima

Tužilaštvo traži pritvor za mladiće iz Bentlija; Mihajlović: Već smo imali jednog Bagzija

Spor sa Grcima za RTB "Bor" nije gotov