Moćna dela u ritmu bugi-vugija

LEGENDA kaže da je za okretanje čuvenog holandskog slikara Pita Mondrijana (1872-1944) apstraktnim formama zaslužna njegova - spremačica. Prema ovoj apokrifnoj priči, ona je čisteći atelje, platno sa štafelaja, na kome je bilo razgranato drvo okrenula naopako. Umetnik je, navodno, videvši svoje delo “naglavačke”, shvatio kako slika može da deluje mnogo uzbudljivije kada se na njoj ne prepoznaju obrisi realnog sveta.

Istoričari umetnosti i istraživači Mondrijanovog jedinstvenog i prepoznatljivog stila, međutim, smatraju da je, ipak, za preokret u njegovom slikarstvu najzaslužniji bio susret sa delima kubista, tokom boravka u Parizu, pre Prvog svetskog rata. Celokupni razvoj autora koji je obeležio umetnost 20. veka, ovog leta predstavljen je na dosada najvećoj retrospektivi njegovih dela u Gementmuzeumu u Hagu, gde je prvi put izloženo svih 300 crteža i slika koje poseduje ova kolekcija.

Postavka nazvana “Otkriće Mondrijana” upriličena je povodom 145 godina od njegovog rođenja, ali i veka od osnivanja grupe De Stajls (holandski slikari, vajari, arhitekte, okupeljni oko Mondrijana 1917. godine, prihvatili su princip nazvan neoplasticizam, koji podrazumeva korišćenje čistih geometrijskih oblika, primarnih boja, harmonije). Izložba prati Mondrijanove životne stanice: Amsterdam, Pariz, London i Njujork, a njen sastavni deo su i umetnikova pisma, fotografije, lični predmeti, kolekcija ploča. U prirodnoj veličini rekonstruisan je i njegov pariski atelje.

Period njegovog stvaralaštva u Amsterdamu, gde je studirao slikarstvo na Rajks akademiji i brzo stekao reputaciju odličnog pejzažiste, predstavljen je kroz koloritne slike holandskih krajolika, mlinova, katedrala, drveća... Kako je još tada osećao potrebu za modernijim likovnim izrazom, put će ga, kao i većinu evropskih umetnika toga doba, voditi u Pariz, gde stiže 1911, kada mu je bilo 39 godina.

Mlin

U svetskoj umetničkoj prestonici brzo se uključuje u međunarodnu koloniju pisaca, filozofa, slikara. Posebno snažno na njega će uticati Pikasova kubistička dela i podstaći će ga da vidljivu realnost redukuje do njene same suštine: ritmičkog ponavljanja kvadratnih i pravougaonih osnova, horizontalno i vertikalno. Smatrao je da na taj način uspeva da predstavi energiju modernog urbanog života.

Zbog straha od nacizma i rata, 1938. obreo se u Londonu, a u Hemstedu je stan u kome je živeo pretvorio u životni prostor “u stilu Mondrijana”. Tu se, međutim, zadržao samo dve godine, da bi se potom uputio preko Atlantika, u Njujork. U novoj metropoli, otkriva bugi-vugi, muziku čija će energija pokrenuti poslednji ciklus njegovih remek-dela.

Kompozicija

DIZNI I POSPANKO

JEDNA od strasti koju je imao veliki umetnik bili su i crtani filmovi, posebno oni Volta Diznija. Kada se pojavio prvi Diznijev celovečernji animirani film “Snežana i sedam patuljaka”, Mondrijan je bratu poslao poštansku kartu na koju je zalepio sliku patuljaka i potisao se kao Pospanko.

“Viktori bugi-vugi”

IGRANKE SA PEGI GUGENHAJM

U AMSTERDAMU, Parizu i Londonu, Mondrijan je vodio veoma aktivan društveni život. Ostalo je zabeleženo da je redovno obilazio igranke u džez klubovima, i to u društvu Pegi Gugenhajm i Virdžinije Pevsner.