Unesko još čeka Lepenca

U SRBIJI ne postoji nijedan spomenik koji ima veći značaj za svetsku istoriju i kulturu od Lepenskog vira! Ovo za "Novosti" tvrdi dr Milorad Stojić, naučni savetnik Arheološkog instituta iz Beograda, koji je svojevremeno i sam bio deo tima Dragoslava Srejovića, kada je pre pola veka obznanjeno senzacionalno otkriće u blizini najdubljeg vira na Dunavu. Za ovog stručnjaka koji je ceo vek posvetio arheološkim istraživanjima pravo je čudo što se Lepenski vir još nije našao na listi Uneska.

- Čudno je i da do sada niko nije nominovao nijedan neolitski lokalitet sa područja Srbije, mada je poznato da su se upravo od 6200. do 4500. godine pre nove ere, na teritoriji naše zemlje razvijele protostarčevačka, starčevačka i vinčanska kultura, sa posebno razvijenim lokalitetima poput Vinče, Pločnika, među kojima je i najstariji rudnik bakra na svetu u Majdanpeku - kaže Stojić za "Novosti". - Još je čudnije da za upis u Uneskovu listu nije nominovan ni pozno mezolitiski lokalitet Lepenski vir, imajući na umu njegov urbanizam, arhitekturu i umetnost, posebno monumentalnu skulpturu na velikim oblucima, na kojima su prikazana čudna bića ribolikog izraza, a pronađen je i veći broj skulptura apstraktnog stila. To je najstarija monumentalna skulptura na svetu.

Zbog izgradnje "Đerdapa", ostaci kulture Lepenskog vira morali su da budu izmešteni na drugu lokaciju, podseća Stojić. Čak nekoliko decenija, sve do izgradnje Centra za posetioce (projekat Marije Jovin i Siniše Temerinskog) čuvani su nekoliko decenija u lošim uslovima, bili izloženi zubu vremena i hiru klime. To, kao ni sama činjenica da se lokalitet ne nalazi na mestu na kome je otkriven, ne bi, prema mišljenju našeg sagovornika moralo da bude prepreka da Lepenski vir dođe na listu od oko 1.000 kulturnih znamenitosti zaštićenih širom sveta:

- Ustalom, i kapija boginje Ištar iz Vavilona, koja je pod zaštitom Uneska, nalazi se u Berlinu - ističe Stojić.

Kandidovanje Lepenskog vira za listu svetske kulturne baštine, dodaje, nije posao koji mogu da iznesu pojedinci i entuzijaste, već u njega moraju da budu uključene sve relevantne naučne i državne instutucije.

- Na "Lepenskom viru" daleko smo ispod onoga što su uradile druge zemlje za svoje spomenike koje su kandidovale za Uneskovu listu - smatra arhitekta Marija Jovin, autor konstrukcije koja sada štiti nalazište. - Samo delimično je realizovan projekat koji obuhvata 55 hektara prostora. Ukoliko se ne završi sve ono što je predviđeno projektom, Lepenskom viru će biti naneta još jedna šteta.

PRIMER ABU SIMBELA

DA izmeštanje sa originalne lokacije ne mora da bude prepreka da bi se spomenik našao na listi Uneska, primer je i egipatski Abu Simbel. Ova dva hrama, urezana u stenu, koje je sagradio Ramzes Drugi, na levoj obali Nila, premeštena su tokom izgradnje Asuanske brane na jezero Naser. Akciju je vodio, upravo - Unesko.