Na krilima stvaralaštva otišao u večnost

VELIKAN srpskog glumišta, režiser i dete teatra, kako je sam sebe nazivao, Toma Kuruzović (87), sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu. Najosobenijeg izvođača Ćopićevih dela, čiji je bio i dugogodišnji prijatelj, na poslednje putovanje ispratili su porodica, prijatelji, saradnici,...

- Dragi prijatelju, otišao si baš na dan Svetog Ilije. Simbolično. I kao što on nije umro, već se vatrenim kočijama uzneo na nebesa, tako si se i ti na krilima stvaralaštva i mašte uzneo u večnost - rekao je Tomin dugogodišnji prijatelj Miladin Ševarlić, dramski pisac, prisećajući se kako je bilo raditi sa Kuzurovićem.

Glumci, reditelji, dramaturzi pozdravili su se poslednji put sa svojim prijateljem, a među njima bili su Boda Ninković i Tihomir Stanić.

- Veliki smo bili prijatelji, a vezivali su nas i zavičaj i Ćopić - ističe Stanić. - Ceo život imao je veliko poštovanje prema svojoj profesiji, jer je odrastao u pozorištu. Često je zaboravljao da je i sam glumac, pa je njegovo poštovanje i divljenje prema kolegama bilo dirljivo. Ljubav prema glumi zadržao je do poslednjeg trenutka i ceo život ostao je željan igre. Nikada mu ne bi bio dovoljno pozorišta i uloga.

Toma Kuruzović preminuo je 2. avgusta od posledica srčanog udara, u 87. godini. Prvi put je stao na scenu kao petogodišnjak, zajedno sa sestrama Ksenijom i Nadeždom, a na daskama je proveo više od osam decenija. Najveći deo u Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom krstu. Najdraže uloge, kako je sam jednom priznao, igrao je i režirao u Šekspirovim komadima. Ipak, Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva doneo mu je Pomet u "Dundu Maroju".

* Toma Kuruzović / Foto: Zoran Jovanović

MOGAO JOŠ DA RADI

- TOMU sam znao više od 20 godina - priseća se Boda Ninković. - Bili smo drugari, komšije u Blokovima. Bio je izuzetno bitan čovek i glumac, a najviše ga je koštalo to što se trudio do poslednjeg dana da sačuva sećanje na Branka Ćopića. Proživeo je lepe godine, ali nedovoljno, jer je mogao i hteo mnogo toga da da.