DNEVNIK ZABLUDA: Političari i stručnjaci

Nedavno sam učestvovao u razgovoru na temu “Politika, struka i nauka u arhitekturi”. Učesnik u dijalogu, naš ugledni istoričar arhitekture, podsetio me je na nedavni intervju koji je dao prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić poznatom novinaru i uredniku Milomiru Mariću. U tom intervjuu Dačić je govorio o zgradi Generalštaba. Naime, američki predsednik i biznismen Donald Tramp izrazio je želju da izgradi hotel na mestu bombardovane vojne zgrade. Za tu lokaciju spreman je da plati 70 miliona dolara. Kao i pre deset godina, Tramp je voljan da u Beograd uloži veliki novac. Ali, kako je rekao Dačić, ovoj retkoj poslovnoj prilici suprotstavio se “neki muzej” koji kaže da na tom mestu treba sagraditi zgradu istog oblika kao što je prethodna, ali to nije moguće. Na to je Marić napomenuo da je zgradu Generalštaba “projektovao Brašovan”.

U prvom momentu mislio sam da se radi o nekakvoj suptilnoj šali dvojice inače vrlo obaveštenih i upućenih sagovornika. To me je navelo da zaključim da je arhitektonska struka pala na niske grane kada se njom sprdaju visoki predstavnik političkog establišmenta i ugledni novinar. Međutim, ubrzo sam shvatio poraznu činjenicu: da drugi najobavešteniji čovek u Srbiji misli da se zaštitom spomenika kulture u našoj zemlji bave muzeji, a da jedan među najobaveštenijim našim novinarima zaista misli da je Dragiša Brašovan autor remek-dela najvećeg arhitekte modernizma u regionu Nikole Dobrovića!

Jasno je da su političari neupućeni i nestručni, zbog čega od njih ne treba tražiti da preuzmu odgovornost za posledice katastrofalnih grešaka u urbanizmu. Teško ćemo pozivati političare na odgovornost zbog pogrešnih odluka gradnje “Beograda na vodi”, garaže na Studentskom trgu, kula kod Palate “Srbija”, fontane na Trgu Slavija, “Singapura” na Makiškom polju. Ali kako se ponašaju stručnjaci i pripadnici sveta nauke, i to oni elitni, članovi akademija i naučnih institucija? Nedavno je jedan poznavalac arhitekture pojedine predstavnike Akademije arhitekture nazvao velikim štetočinama našeg urbanizma. I pored aktivne uloge u kritikovanju koncepta “Beograda na vodi” i zahteva za ostavku neukog beogradskog urbaniste, zbog lične koristi pojedini članovi ove akademije, zajedno sa nekim pripadnicima drugih strukovnih institucija: Udruženja arhitekata Srbije, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, u saradnji sa političarima, sprovode duboko pogrešne odluke u našem urbanizmu. Iako su najugledniji akademski predstavnici, oni gaze osnovna načela struke i preuzimaju vodeću ulogu u uništavanju kulturnog i drugog dobra na elitnim beogradskim lokacijama i kulturno važnim područjima ostalih gradova u Srbiji. Na nesreću, ostale naučne institucije koje bi morale da se oglase i osude te pogrešne odluke, ostaju neme. Jer struku, pa i nauku, odavno je zaposela politika.