ODLAZAK TOME KURUZOVIĆA: Vagon života gurao je sam

NAJOSOBENIJI izvođač Ćopićevih dela, večni Nikoletina Bursać našeg detinjstva, poznati glumac Toma Kuruzović, preminuo je danas u svom stanu u Beogradu, od posledica srčanog udara.

Rođen je 18. oktobara 1930. godine na Bistriku iznad Principovog mosta u Sarajevu. Za sebe je govorio da je dete teatra: otac je radio kao pozorišni frizer, vlasuljar i šminker, a majka kao krojačica. Prvi put na scenu stao je u svojoj petoj godini (sa sestrama Ksenijom i Nadeždom) i na njoj je proveo više od osam decenija:

- U Beograd sam došao 1947. godine, na nadsihronizaciju jednog filma. I ostao. Studirao sam režiju i književnost, a završio glumu u klasi Joze Laurenčića - otkrio je u jednom razgovoru za “Novosti”. - Najdraže uloge sam igrao i režirao u Šekspirovim komadima, ali mi je Pomet u “Dundu Maroju” doneo Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva. Ipak, gotovo ceo vek proveo sam na Crvenom krstu u Beogradskom dramskom pozorištu.

U sećanjima publike ostaće upamćen po Ćopićevim likovima. Kao poznavalac piščevog zavičaja bojio ih najtoplijim bojama, od Nikoletine do Pepe Bandića... S piscem je godinama drugovao, a Ćopić je za glumca znao da kaže:

- Ako su nekada carevi imali dvorske lude, pisac Branko Ćopić ima svog glumca! I što je najinteresantnije, Tomo voli da me “dodaje” a ja se ne bunim.

Kuruzović se bavio i pisanjem proze i poezije.

"Ono malo časti"

Igrao je u filmovima “Život je naš” , “Šolaja”, “Pod sumnjom”,” Tuđa zemlja”, “Jazavac pred sudom”, “Sudanija”, “Licem u naličje”, “Orlovi rano lete”, “Horoskop” ,”Davitelj protiv davitelja”, “Tajvanska kanasta”, serijama “Levaci”, “Salaš u malom ritu”, “Povratak otpisanih” (čuveni Misirac), “Više od igre”, “Osma ofanziva”, “Vuk Karadžić”, “Kraj dinastije Obrenović”... Samo tri nedelje od ugradnje pejsmejkera zaigrao je u još neemitovanoj seriji “Senke nad Balkanom”.

Na pitanje otkud toliko snage, radoznalosti i stvaralačke volje, Kuruzović nam je svojevremeno odgovorio:

- Vagon života uvek guram sam, sa škripom. A kad ga otkačim i krene nazad, on polagano klizi. Taj vagon je bez lokomotive, bez ičije pomoći: večno prepušten sam sebi. Iz njega se čuju razne tuđe misli i reči, a svoje govorim šapatom da drugima ne nanesem bol. I zato stalno ponavljam - mnogo mi je lepše sa bogom u monologu, nego sa ljudima u dijalogu...

RENATA ULMANSKI: NOSIO JE OSMEH U OČIMA

- KADA čujem ime Tome Kuruzovića, jedino čega se setim je jedno davno, vedro doba njegove i moje mladosti, predstava u BDP “Vuk Bubalo”, i pisac te predstave Branko Ćopić. Sećam se i scene, u kojoj devojka i momčić stidljivo razgovaraju, i lica tog dečkića, sveg u osmehu. Uspeo je taj osmeh u sjaju svojih očiju, i tu radost da sačuva do kraja. U ovoj davnoj sceni on je meni darivao jabuku. Sad je otišao, i odneo i jabuku i sve sa sobom...

Kao Misirac u "Povratku otpisanih"

DRAGAN BJELOGRLIĆ: KRASIO GA MLADALAČKI DUH

- TOMA je, premda u godinama, bio toliko pun života i mladog duha da imam osećaj kao da je preminuo neki mlad čovek. Izuzetno neobičan umetnik, igrao je kod mene od “Roda”, preko “Montevidea” do “Senki nad Balkanom”. Tu je odigrao vrlo lepu ulogu seljaka na pijaci pored Glavnjače, i upečatljivu scenu u kojoj prodaje srpski kajmak Paveliću. Naravno, i povodom te priče o NDH Toma je imao anegdota, kojih je bio prepun. Uvek razgovorljiv, zabavan...

SAHRANA U SUBOTU

- MOJA supruga Mirjana, deca i ja, sa tatom smo poslednji put razgovarali pre neki dan. Zvučao je dobro, nije se žalio na probleme sa zdravljem. Možda nije želeo da nas opterećuje... - kaže za “Novosti” Aleksandar Kuruzović, Tomin sin. - Mada je imao problema sa srcem i zbog toga mu je početkom leta ugrađen pejsmejker i predlagana jedna teža operacija, on nije prihvatio.

Porodica je saopštila da će sahrana biti u subotu, 5. avgusta, na Bežanijskom groblju i da će od 10.30 primati saučešće.

M. M.