Ubijanje svetskog šampiona
29. 07. 2017. u 14:00
Pozorište "Ulisis" na Brionima o sprečavanju predstave o legendarmnom bokseru. Duško Ljuština: Gospođa Parlov preti da će nas tužiti
ZAGREB -OD STALNOG DOPISNIKA
PROBE na Brionima za premijeru predstave pozorišta "Ulisis", u koprodukciji sa beogradskim Bitef teatrom, u kojoj će glavni lik biti bokserski šampion, idu dalje, s tim da se ime legendarnog Mate Parlova neće pominjati. Tako je odlučila Laura, udovica slavnog sportiste, koja kao da se svim silama trudi da se ime njenog supruga sasvim zaboravi.
Navodno je zabranila i deci jednog sportskog kluba da na majicama nose ime Mate Parlova, a od opštine Fažana kraj Pule tražila je 2.000 evra da se štampa marka na kojoj je lik najtrofejnijeg jugoslovenskog sportiste.
- Sada nam gospođa Parlov preti da će nas tužiti, ali ne znam zbog čega. Pa mi ni u predstavi nismo hteli da se bavimo privatnim životom Mate Parlova, već je reč o šampionu kakav je bio i Kasijus Klej. Ko ima prava da zabranjuje na ovakav način predstavu? Zamislite da neko radi pozorišnu predstavu o Stjepanu Bobeku ili Rajku Mitiću u Beogradu pa da porodica zabrani da se koristi njihovo ime. Ali neka, brzo smo promenili tekst i sada će se govoriti o šampionu. Slavko Štimac kao tumač glavnog lika je to već prihvatio - kaže, za "Novosti", Duško Ljuština koji vodi pozorište "Ulisis".
Cela ekipa na Brionima sa još više entuzijazma radi na novom tekstu predstave, a gledaocima će biti prepušteno da ocene ko je taj šampion.
U "Ulisisu" se čude zašto je udovica Mate Parlova zabranila da se u predstavi spominje njegovo ime.
- To je ubijanje svetskog šampiona - kažu glumci i spominju Biserku Petrović, majku velikoj košarkaša Dražena Petrovića, koji je svoj život posvetila da se ne zaboravi veliki sportista.
Duško Ljuština
OMAŽ VELIKANU
- TO je, u suštini, njeno pravo. Ono što smatram neprijatnim je da je bila upućena u celu problematiku, a reagovala kasno - kaže, za "Novosti" Miloš Latinović direktor Bitef teatra, povodom odluke Parlovljeve udovice. - Mate Parlov je personifikacija priče o uspehu ostvarenom sopstvenim angažmanom i pozitivnom stavu. Trebalo je da to bude omaž jednom velikanu i zemlji kakva nikada više neće postojati. Ali, Parlov nije i jedini takav primer, zato se ova ideja i predstava neće poremetiti.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
RASPISAN KONKURS ZA NAGRADU „VASKO POPA“: Zbirke pesama slati do 27. aprila, dodela u junu u Vršcu
AGENCIJA „Đorđević“ iz Vršca raspisala je konkurs za dodelu književne nagrade „Vasko Popa“ za najbolju pesničku knjigu objavljenu u 2024. godini.
27. 03. 2025. u 16:03
ZNANJE O BOLU: Iz predgovora za knjigu "Moć bola"
DOŽIVLjEN kao izuzetno neprijatan osećaj, bol je imanentan životu i obeležava najznačajnije trenutke čovekog postojanja, od rođenja, sticanja najbitnih iskustava tokom njegovog individuacionog procesa do odlaska s ovog sveta.
27. 03. 2025. u 05:00
POSLEDNJI BANATSKI VITEZ: Sećanje na Radivoja Šajtinca (1949-2025), pesnika i proznog pisca
U VREMENU kada smo sve obeležili šapatom ili vikom, prava stvarnost je s druge strane straha i strepnje. Mi smo sa ove strane.
27. 03. 2025. u 05:00
KNJIŽEVNA KRITIKA - Povlašćena mesta
KAKO su književni tumači već konstatovali, zbirka Veroljuba Vukašinovića "Žalac" (SKZ, Beograd 2024), ovenčana Zmajevom nagradom, autopoetička je i autobiografska knjiga. Ona je duplo uokvirena - najpre programskom pesmom "Posvetom", koja otvara zbirku, a u kojoj se lirski subjekt stvaralac neposredno, prisno obraća čitaocu.
27. 03. 2025. u 05:00
OTKUP ČITAVE GODINE: Nikola Selaković o odluci Ministarstva i nezadovoljstvu izdavača
UKOLIKO biste pogledali podatke u vezi sa obaveznim otkupom knjiga za potrebe javnih biblioteka u Srbiji, uverili biste se da je iz godine u godinu broj ćiriličkih izdanja koja su otkupljivana opadao, a da je razlog konkretne prirode - sve manje i manje knjiga objavljivano je na ćirilici. A naš je zadatak da matično pismo štitimo.
27. 03. 2025. u 05:00
Privatno
29.07.2017. 15:01
U čemu je problem? Svaka porodica ima pravo da odluči na koji način i u kolikoj meri želi da se eksponira. Pravo na provatnost podrazumeva i upotrebu imena, to je isključivo lična odluka i treba je poštovati. Uostalom, šta je gospodin Ljuština do sada radio ili uradio u cilju održavanja uspomene na velikog Matu Parlova? Oko predstave, koja će možda biti i dobra, taman fino se u reklamne svrhe pravi skandal - jeftinije od plaćenog oglašavanja u medijima.
Drazen Petrović prvo veliki nacionalista pa sve ostalo
Gospodja Parlov ie u pravu kada zabranjule da se ime najtrofejnijeg boksera u bivsoj nam zemlji Mate Parlova zabranjuje da se koristi od nekakvih mutnih likova poput Serbedjije koji se celog zivota grebao od drugih./Arsena Dedica, Dragana Nikolica/Ivice Racana i sve tako do "njegove Lenke". Ni Milos Latinovic nije neka persona. Stimac i Mate kao Bog i zemlja. Stimac je dobar za "Dobricu" gde mu je ulogu uvalio Srdjan Penezic i Vesna Golubovic posle dugogodisnje vanbracne veze. A Mate Mate.
@Svako ima pravo na svoje misljenje. - Zaista ne znam čime je veliki glumac zaslužio da ga pljuješ u komentarima kad god pročitaš njegovo ime, ali si providan, jer te odaje ovo tvoje "Serbedjija". Ipak, umetnici su javne ličnosti, a internet je svima dostupan, pa je javno pljuvanje postalo legitimno, naročito od ovakvih iskompleksiranih i polupismenih
@Svako ima pravo na svoje misljenje. - Pojam "veliki glumac" je ne definisan.Sve zavisi iz kog ugla posmatras.
Komentari (8)