DNEVNIK ZABLUDA: Singapur na Makišu

Nedavno mi je zapala za oko gromoglasna informacija: “Beograd konačno dobija metro!” Naime, predstavljen je master plan saobraćajne strukture Beograda kojim je utvrđen prioritet u razvoju grada izgradnjom metroa. Međutim, ono što me je posebno začudilo jeste informacija da bi prva linija metroa trebalo da ide od Makiškog polja do Mirijeva. Makiško polje je pusto, nenaseljeno područje pod njivama, značajno udaljeno od centra grada. Ovaj prostor je vekovima odolevao urbanizaciji jer se nalazi na široj teritoriji Makiša koja, prema urbanističkim planovima, sadrži funkciju vodoizvorišta grada i kao takva je zaštićena od gradnje. Ali, zašto bi metro spajao ovu pustaru sa gradom?

Upravo su objavljeni rezultati Urbanističko-arhitektonskog konkursa dela Makiškog polja. “Sive eminencije žirija” na beogradskim konkursima, tandem Milutin Folić i njegov savetnik Nebojša Minjević, dodelili su prvu nagradu Draganu Marčetiću i Milanu Maksimoviću. Isti konkursni žiri nedavno je dodelio ovim istim autorima - docentima Arhitektonskog fakulteta - prvu nagradu za projekat Beogradske filharmonije, koji je grubi plagijat zgrade Opere u Oslu. Ono što je tada dvojicu plagijatora izdvojilo od ostalih učesnika konkursa jeste drskost da u neposrednoj blizini Palate “Srbija”, na zaštićenom području kulturnog dobra, projektuju četiri monstruozne tridesetpetospratne kule! Ali da podsetim, pre objave konkursa za deo Makiškog polja predsednik Udruženja arhitekata Srbije Igor Marić i predsednica Društva arhitekata Beograda Vesna Cagić Milošević smelo su potpisali konkursnu dokumentaciju gde se omogućuje izgradnja neverovatnih 856.800 kvadratnih metara stambenih zgrada, bez obzira na to što urbanističkim planom to nije predviđeno. Ali, šta je zapravo Makiš?

Makiš je izvor vode Beograda. Hiljadama godina, tu se nalazi veliko podzemno jezero pijaće vode. Na nesreću, 2004. Ministarstvo zdravlja je degradiralo ovaj prostor, smanjivši zaštitnu zonu oko izvorišta za čak 1.160 hektara. Stručna analiza kvaliteta zaštite vodoizvorišta nije urađena, već se do danas manipuliše odlukom Ministarstva zdravlja kako “zaštitna zona može da bude smanjena”. Poslednjih godina sprovode se brutalno rasparčavanje zemljišta i pripreme za nebuloznu izgradnju. U isto vreme kada država uzima kredit Evropske banke da bi uložila u makiško vodoizvorište, radi se na hiperurbanizaciji ovog područja, koja će uništiti ovo jedinstveno vodoizvorište. Ono što zabrinjava jeste sličnost “Beograda na vodi” i novog urbanog centra na Makišu, koji je, međutim, deset puta veći od prostora “Beograda na vodi”. Povodom svega, kontroverzni biznismen Bogoljub Karić nedavno je izjavio da će na lokaciji na Makišu izgraditi - novi Singapur.

Da li to znači da će u budućnosti Beograđani piti tehničku vodu? Ili ćemo prisustvovati ekspanziji biznisa u proizvodnji pijaće vode?