Oktobarski salon: Srbija ne gubi korak sa svetom

INTERESOVANjE za savremenu umetnost je u porastu širom sveta. Sve obrazovanija srednja klasa više se ne zadovoljava samo filmovima, pozorištem i književnošću, već željna novih znanja, postaje sve masovnija publika galerija i muzeja.

Ovo za “Novosti” tvrde umetnički direktori predstojećeg Oktobarskog salona, ugledni međunarodni kustosi, bračni par Gunar B. Kvaran (Island) i Danijel Kvaran (Francuska), koji su nedavno boravili u Beogradu kako bi predstavili svoj koncept i osmotrili prostore za buduću postavku. Konkurs za izložbu, zasnovanu na ideji različitosti, pod nazivom”Lepota kakofonije”, biće otvoren do 1. oktobra.

- U pozitivnom smislu, danas je stanje na međunarodnoj umetničkoj sceni, zapravo - velika kakofonija - objašnjava za “Novosti” Gunar Kvaran. - Poslednjih pet do deset godina primetno je da više ne postoji jedan pokret koji dominira, niti geografski određeno mesto koje je centar. Ne postoji više hijerarhija. Autori stvaraju različto u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, Kini, a jedino im je zajedničko što se oslanjaju na zapadno shvatanje umetnosti. Izvori su im samo drugačiji, u zavisnosti od područja gde rade, ili sa koga potiču. Naš projekat će zato biti neka vrsta fotografije sveta, jer želimo da dovedemo umetnike sa svih kontinenata.

Globalnu umetničku scenu, napominju sagovornici, ne treba nikako mešati sa onom komercijanom, koja čini dva do tri procenta ukupne produkcije. Komercijalni centri i dalje su Njujork, London, Pariz i Hongkong, ali postoje i gradovi koji zbog ekonomskih, ali i druge prednosti okruženja, privlače umetnike iz svih krajeva sveta:

- Oni se tu sami grupišu, kao recimo u Berlinu, ili trenutno u Briselu, koji je blizu Pariza i Londona, a umetnicima je jeftiniji za život. Postoje i izuzetno jake umetničke scene u Južnoj Americi, na Balkanu, u Kini...

Ovom kustosko-bračnom paru glavna preokupacija biće da obezbede kvalitetna i originalna dela, objašnjava Gunar Kvaran i dodaje:

- Mnogi umetnici, doduše ne svi, zaokupljeni su društvenim, političkim, opšteljudskim i ekološkim temama. Ali na izložbi će biti predstavljeni i stvaraoci koji se isključivo bave percepcijom svetla ili prostora, kao i oni će se baviti ekonomskim, ili urbanističkim pitanjima. Tu kakofoniju će činiti različiti narativi. Trenutno smo u fazi istraživanja, još nemamo definitivnu listu. Ono što znamo je da ćemo predstaviti autentične ekspresije, na raznolikim umetničkim jezicima, sa autorima koji će izložiti sopstvene vidove realnosti iz različitih krajeva sveta.

U trenutnoj konstalaciji te složene svetske scene, naglašavaju sagovornici, Srbija ima svoje zapaženo mesto:

- Ono što je za vašu zemlju osobeno je da mnogo velikih srpskih umetnika živi u inostranstvu. Oni su već integrisani u svetsku scenu, u Parizu, Njujorku, Londonu, Berlinu... - tvrde umetnički direktori Oktobarskog salona.

- I beogradska scena je veoma jaka. Oni koji su ostali da žive ovde izgradili su sopstveni likovni jezik i ušli u dijalog sa međunarodnom umetničkom zajednicom. Obećavajući je i izuzetno veliki potencijal mladih. Vaš solidan školski sistem proizveo je autentične talente i stvorila se čitava jedna scena sa alternativnim prostorima, raznolikim galerijama, inovativnim kustosima... Takvo okruženje proizvelo je kvalitet koji se može porediti sa onim što postoji u Parizu, ili kod nas u Skandinaviji. Zato ćemo se prvo koncentrisati na Balkan, pa odatle širiti priču i na Kineze, Afrikance, Indijce, Latinoamerikance.

Kakofonija u umetnosti, na izvestan način je odraz i trenutnog globalnog stanja, a autori Salona tvrde da im je namera da bez pretencioznosti, svojim konceptom predstave i refleksiju političke situacije u svetu:

- Padom Berlinskog zida i komunističke ideologije, slika sveta se umnogome promenila - objašnjava Gunar Kvaran.

- Zavladao je liberalni kapitalizam, ali se i on sam menja, suočen sa različitim društvenim, ekonomskim, političkim sistemima u Skandinaviji, Francuskoj, Istočnoj Evropi, ili Kini. Više to nije isti kapitalizam kao pre pedeset ili šezdeset godina.

Imamo situaciju koja je više kakofonična, nego kada su postojala dva jaka bloka koja su se razlikovala u ekonomskom, ali i u smislu društvene svesti. Bez previše generalizacije može se reći da živimo u vremenu eksperimentalne ekonomije.

Vidljivo je da liberalizam nije solucija, da je važna i humanost sistema. Ako taj sistem želi da opstane mora da se prilagodi i obrazovnom nivou ljudi koji je sve viši.