POSLEDNJI INTERVJU CUNETA ZA NOVOSTI: Bata nije smeo da umre

- Jedan deo mog najranijeg detinjstva je bio vezan za Batu. Stanovali smo u istom kraju na Crvenom krstu. I išli u istu gimnaziju. U Ulici Božidara Adžije.

* Onda je svako izabrao svoj put...

- On je krenuo u glumačke vode, a ja u fudbal i pevanje. Tu smo se, nakratko, razišli.

* Kasnije ste se više puta sretali...

- To mi je bilo više nego drago. On je bio čovek, maltene kao brat. Uvek je bio voljen od svih svojih drugova. On je nas čuvao, a mi njega.

* Je li tačno da vam je tih davnih godina pomogao i u pevačkoj karijeri?

- Iza nekadašnjeg Beogradskog dramskog pozorišta nalazila se "Najlon bašta". Tu je dolazio i Bata i hrabrio me da pevam. U to vreme nije bilo popularno pevati u kafani, ali Bata mi je uvek govorio: pevaj i ne brini.

* Koja je bila Batina omiljena pesma?

- Voleo je sve moje pesme. Ali, nije baš nešto bio oduševljen narodnim, novokomponovanim melosom. Terao je da mu najviše pevam meksičke pesme.

* Kako, posle toliko godina, doživljavate susrete sa Batom?

- To je čovek koji nije smeo da umre. Bio je potreban svojoj zemlji i svom narodu koji ga je voleo i obožavao. Naravno, trebalo je da uživa i u svojoj porodici koja je do kraja bila uz njega.

* Sećate se, naravno, i poslednjih dana sa vašim drugarom?

- Koliko god bio nasmejan i veseo, on je u stvari bio umoran. Nije bio gramziv, bio je skroman uvek.

* Njegove kolege su govorile da nema filma bez Bate.

- Naravno, jer on to može najlepše da odigra. On je to radio prirodno, autentično, ljudski i filmski.

* Šta reći za kraj?

- Kraja nema, on je legenda koja traje. I uvek će trajati.

KRSTAŠI ZAJEDNO I U SMRTI

* KAKO doživljavate to što će Bata počivati pored Dragana Nikolića?

- Divno. Ništa nisu mogli bolje da učine. Jer, "krstaši" su opet zajedno. U životu i u smrti.