Dnevnik zabluda: Urbanistički teror

Iako samo na teritoriji Beograda postoji više od 500 lokacija gde su investitori počeli da zidaju zgrade, a onda zbog bankrota ili nepoštovanja urbanističkih planova prekinuli radove, sve više smo zatrpani novim projektima koji na brutalan način menjaju naš urbani prostor. Ovim neprihvatljivim prostornim koncepcijama koje nam servira surovi biznis naši gradovi gube istorijski karakter, kulturna dobra nestaju unepovrat, a stanovnici ostaju bez humanog mesta za život. Opštoj klimi urbanističke degradacije doprinosi pogrešna politika koja je zasnovana isključivo na ekonomskim, a zanemaruje humane vrednosti. Posebnu odgovornost nosi arhitektonska struka, čiji predstavnici uporno ćute. Međutim, da li je i koliko održivo ovo stanje urbanističkog terora?

Tokom istorije, bili smo svedoci brojnih primera megalomanskih arhitektonskih projekata. Mnogi nisu realizovani zato što je iza njih stajala nerealna ideja, ali i zbog ekonomske bede koja nije mogla da iznese ove preskupe i neostvarive želje. Godine 1938. autor Hitlerovog Olimpijskog stadiona u Berlinu, Verner Marh, izradio je projekat Sportskog polja na Donjem Kalemegdanu. Kompleks je sadržao stadion kapaciteta 50.000 gledalaca, plivački stadion za 15.000 gledalaca, zatvoreno plivalište i prateće objekte. Predvideo je izgradnju Panteona, Etnografskog muzeja i pratećih objekata na Gornjem gradu Kalemegdanske tvrđave. Panteon je oblikovao po uzoru na Veliku halu u Berlinu, arhitekte Alberta Špera. Međutim, ovaj neprimereni projekat nikada nije ostvaren.

Sedamdeset godina kasnije, 2010. austrijski arhitekta Volfgang Čaperel projektovao je kompleks Centra za promociju nauke u novobeogradskom Bloku 39. Iako predstavlja sirovi plagijat “Šarp centra” u Torontu britanskog arhitekte Vila Alsopa, na ovaj projekat “zgrade ni na nebu ni na zemlji” naseo je arhitektonski žiri. Teško da bi iko u svetu odabrao za izvođenje ovo neracionalno, sumanuto rešenje, koje su izabrali naši “stručnjaci”. Nakon bačenih miliona evra u projekte, ova skupa i iracionalna investicija je napuštena. Zajedno sa nebuloznim projektom utihnula je i ideja o izgradnji pratećeg naučnog kompleksa, najvećeg na Balkanu.

Brojni su slučajevi kada preterana ambicija moćnika pokušava da se izrazi na polju arhitekture, a ovi neprimereni arhitektonski projekti po prirodi su osuđeni na neuspeh. Trku za urbanističkom dominacijom kod nas vode Arapi na projektu “Belgrejd voterftont”, čija kula treba da bude visoka čak 168m. Nedavno su se u nadmetanje po visini uključili Jevreji kulama “Belgrejd skajlajn”, među kojima je i ona koja će možda nadvisiti arapsku. Ali, učešće u ovoj trci “iz pozadine” najavljuje domaći preduzetnik Bogoljub Karić svojim “Tesla gradom”, urbanim kompleksom na Makiškom polju, gde je po programu izgradnje, dozvoljena čak neograničena spratnost!