Dega - posle pola veka

"TRENUCI posmatranja" - naziv je izložbe koja će od večeras (subota, 15. jul) u Galeriji SANU predstaviti dela Edgara Degaa iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu, koja su posle više od pola veka ponovo dostupna našoj javnosti. Čak pedeset i dve godine su minule od kada su čuvene balerine i drugi nezaboravni prizori zabeleženi okom i rukom tog velikog posmatrača, stajali pred beogradskom publikom.

- Po kolekciji dela Degaa poznati smo u celom svetu, i pozivani da je predstavljamo širom planete, a najveći "krivac" za izložbu u Galeriji SANU je Jelena Dergenc koja je "presekla" i podstakla nas rečima: "Dosta je svet gledao ove slike, red je da ih konačno ponovo vide i u Srbiji!" - otkriva Dragana Kovačić, koja je osmislila i oživotvorila celokupan izložbeni projekat "Edgar Dega. Trenuci posmatranja", sa Milankom Todić i Jelenom Dergenc.

- Vreme u kojem je Dega živeo uspostavilo je civilizacijske tokove koji su dominantni i danas. Dega je bio pravi predstavnik svog doba, a činjenica da njegova iskustva neprekidno nalaze odgovor u nama, podseća nas da i danas, stotinu godina posle njegove smrti, mi još živimo san devetnaestog veka - reči su kojima Dragana Kovačić tumači svevremenost dela velikog umetnika, toliko "čitljivog" u današnjem društvu spektakla, društvu ništa manje konzumerističkom od onog koje je Dega oslikao.

Izuzetno muzički obrazovan, pasionirani ljubitelj opere - koji je neke od njih gledao (i u detaljima naslikao) i više desetina puta, Dega je za sobom ostavio delo prožeto muzikom. Ipak, zahvaljujući samosvojnom načinu posmatranja života, sveta..., pa i balerina - veliki umetnik je i u operu "ušao" na drugačiji način, uvodeći posmatrača i "iza scene", te duboko u sam život balerina.

- Dega je prikazivao tadašnji moderan život ali i, sasvim drugačije od drugih, žene tog doba - njegovo delo je, pre svega, opora i tačna priča o ženama koje su u Parizu s kraja 19. veka bile prinuđene da žive od svog rada, ovakvog ili onakvog - objašnjava Kovačićeva, dok "tumači" jednu po jednu balerinu, trenutak po trenutak, sa radova izloženih u Galeriji SANU:

- Nisu retke primedbe da se Dega, za jednog ekspresionistu, u priličnoj meri "držao" realizma - istina je da je bio pod snažnim uticajem naturalizma, Emila Zole, braće Gonkur i celog tog kruga. Međutim, pod njegovom rukom sve dobija prizvuk oniričkog: balerine, žene uopšte, gotovo uvek su bez lica, ne mogu se prepoznati, one su lišene identiteta...

Osnovna odlika njegovog rada je neprestana promena tačke posmatranja, zbog koje se delo Degaa odlikuje izrazitim dinamizmom, objašnjavaju koautorke postavke.

- Takva neprestana promena rakursa, donosi pristup kakav će biti razvijen tek sa pojavom filmske umetnosti - i to ne sa samom pojavom kinematografa, već onog filmskog jezika koji se pojavljuje tek u trećoj dekadi 20. veka. To potvrđuje koliki je Dega bio revolucionar i anticipator, umetnik koji je svojim delom predvideo moderne medije i njima svojstvenu tačku posmatranja - navodi Kovačićeva.

SKULPTURE

DEGA u poznijem periodu života, oslabljenog vida, upravo iz te "uskraćenosti" odlazi još dublje u ekspresionizam, jača snagu gesta, kolorit, a posvećuje se i skulpturama - tumači Kovačić, te dodaje da je, od više desetina pripremljenih odlivaka, tek nekoliko manjih skulptura bilo i izrađeno za umetnikovog života. U Galeriji SANU izložena je "Balerina u trikou" - nacrt za jednu od njih, dva puta većih dimenzija od potonje skulpture.

ŠLOMOVIĆ u FOKUSU

KOAUTORKE postavke koja obuhvata 29 radova na papiru i 21 fotografiju, Dragana Kovačić, Milank Todić i Jelena Dergenc, koautorke su i monografske publikacije, sazdane od nekoliko vrsnih pojedinačnih studija - dragocenog štiva za razumevanje umetničkog opusa Degaa ali i same muzejske kolekcije, u kojoj centralno mesto zauzima kolekcija Eriha Šlomovića.

PROGRAMI

ČETVRTKOM od 18 u okviru izložbe održavaće se predavanja o umetniku i muzici, fotografiji..., sredom od 13 i četvrtkom od 17 časova biće organizovana stručna vođenja, biće upriličene i tri radionice za decu ali i odrasle, a deca su pozvana i da do 5. septembra donesu crteže inspirisane radom Degaa na konkurs "Ovako je slikao Dega, a ovako svet vidim ja...".

GLAVA KRIMINALCA

GLAVA kriminalca, portret je poseban po tome što je rađen u sudnici, a Dega koji je prisustvovao suđenju na neki način i "ulazi u sam proces" predstavljajući ga bezmalo kao obezglavljenog. Inače je vrlo retko radio u ambijentu, uvek se oslanjao na sećanje kao bolje i važnije od stvarnosti - pamćenje je za njega imalo "funkciju foto-aparata".