Muzej Cepter i u Milanu

SEDAM godina od otvaranja umetničkog Muzeja Cepter u Beogradu, koji kolekcionira i izlaže domaću umetnost druge polovine 20. i početka 21. veka, na obodu Milana, u Italiji, otvoren je još jedan Muzej Cepter. Ovaj bi u "slobodnom prevodu" mogli nazvati i muzejom primenjene umetnosti, a publici je dostupan od polovine juna. U isto vreme, svečanom gala večerom na jezeru Komo, Kompanija Cepter obeležila je tri decenije postojanja.

Pročelje njihove nove proizvodne hale, "odsečeno" je veštom arhitektonskom intervencijom od budućeg proizvodnog pogona, i pretvoreno u muzej. Na blizu hiljadu kvadratnih metara udomljena je utilitarna umetnost. Naime, pre 13 godina Madlena Cepter - dobitnica i Zlatne povelje za doprinos srpskoj kulturi - osnovala je Međunarodni dizajnersi konkurs, koji svake godina ima drugačiju temu.

Istoričarka umetnosti i umetnički direktor ovog međunarodnog konkursa, Gordana Biba Marković, smatra da je, mada se radi o svojevrsnom pregledu dosadašnjih konkursa - ovo je začetak veće muzejske kolekcije. Novi muzej zaista baštini nagrađene i one predmete koji su ušli u najuži izbor i otkupljeni su za ovu postavku. Prošle godine tema je bio ram. A, ranijih godina su se nizali svetleća tela, šolje... U tom zanimljivom spektru upotrebnih predmeta mašta umetnika je išla toliko daleko da ih je, uprkos svemu, pretvarala u prava umetnička dela kojima se ipak mogla otkriti namena. Neki su se, poput kristalnog avana za mrvljenje začina - pretvorili u savremenu skulpturu koju je mogao da napravi i Aniš Kapur.

Na pitanje da li će nešto od ovog zanimljivog materijala moći da vidi i beogradska publika, Gordana Marković kaže da postoje takvi planovi ali da je svakako neophodno naći savremen, adekvatan prostor koji bi odgovarao takvoj izložbi.

"DRVO" U KNEZ MIHAILOVOJ

CIKLUS "Energija materijala" u beogradskom Muzeju Cepter, u Knez Mihailovoj ulici, nastavlja se večerašnjim otvaranjem izložbe posvećene skulptorskim radovima u drvetu. U "Drvenoj sobi", tako će biti predstavljena dela Dušana Otaševića, Koste Bogdanovića Đorđija Crnčevića, Milije Nešića, Radovana Hiršla i drugih uglednih vajara.