Komentar: Ušće

SIMBOLIČNO, u neposrednoj blizini Ušća (Danas velikog šoping mola, a nekadašnjeg zdanja Centralnog komiteta) Beograđani i Beogradska filharmonija održali su čas iz kulture: dvadeset hiljada ljudi, sedeći na poljani, pružilo je "pasivan otpor" rijaliti programima, pevačkim nadmetanjima, kiču, šundu i (ne samo) verbalnom prostakluku koji je ušao u sve pore naših života. Uostalom, na psovku i sleng toliko smo se već navikli da nas odavno ništa ne skandalizuje, bez obzira na to iz kakvog miljea dolazi - kriminalnog, estradnog, političkog. Nekada nespojive kategorije ljudi smeše se na zajedničkim fotografijama i slavljima na nekom od beogradskih splavova...

Ovog puta, sasvim drugačiji svet okupio se na suprotnoj strani ulice, "demonstrirajući" neke drugačije navike, potrebe i poglede, izvan zatamnjenih stakala skupih automobila. Reke ljudi slile su se iz svih krajeva grada, ponevši sa sobom glad za kulturom kao jedinu ulaznicu za besplatan koncert klasične muzike. "Uprkos svima i u inat svemu" (pre svega, vremenu u kome je sve postalo normalno i dozvoljeno) uživali su dva sata u nesvakidašnjem zadovoljstvu dobre muzike i ambijenta. Tako blizu (a tako daleko) od potrošačke groznice tržnog centra, na goloj zemlji i pohabanom ćebetu, pokazali su i sebi i drugima da je za punu dušu potrebno mnogo manje od napumpanog novčanika.

Dovoljno je jedno letnje veče, pravi umetnički doživljaj i neki obični, fini svet u neposrednom okruženju. Zato je koncert Beogradske filharmonije mnogo više od muzičkog nastupa - bio je to svojevrsni plebiscit za bolji i lepši Beograd. Na vodi ili suvom, svejedno. Važno je samo da se, bar ponekad, osloni na jake temelje svog kulturnog trajanja u ovom delu sveta.