Dnevnik zabluda: Investitori i njihovi savetnici

POVODOM moje nedavno objavljene kritike arhitekture sumanute visine u centru Beograda, jednog stranog investitora, javila mi se eminentna profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Predstavila se kao savetnica tog preduzetnika i zatražila razgovor na kojem bi dobila pojašnjenje mog teksta. Tokom našeg viđenja, postavila mi je tipično gangstersko pitanje: “Da li ste nekada bili u gepeku?” Iznenađen, odgovorio sam joj da mnogi među nama na neki način “žive u gepeku”, koji oblikuje naša mišljenja, pa i ona o arhitekturi. Nakon ovog “razgovora”, zapitao sam se ko su investitori koji kroje urbanizam naše prestonice i ko su njihovi “stručni savetnici”?

Teško je među današnjim investitorima pronaći one koji pripadaju miljeu poštovanih i kredibilnih privrednika. Tokom decenija privatizacije i prodaja na licitacijama, društvena imovina je za budzašto dospela u ruke onih koji su imali novac. To ne znači da su je preuzeli i oni koji imaju nameru da je sačuvaju i nadgrade. Neretko, na licitacijama su se pojavljivali predstavnici sveta organizovanog kriminala, stranih interesnih službi, ukratko, oni koji su u preuzimanju državne imovine videli mogućnosti povećanja uticaja i zarade, posebno na polju građevinarstva. Na meti kupaca bili su mnogi značajni objekti, pa i oni koji su danas posebno vredni kao nekretnine. Svoje kriminalne “poslovne principe” novi “urbanistički investitori” primenjuju i danas. Već decenijama deluje divizija investitora pripadnika sveta kriminala, stranih plaćenika, agenata, begunaca od zakona, pucača, koji u “belim kragnama” sprovode poznate principe njihovog podzemnog “biznisa”. A oni su zasnovani na kršenju propisa i zakona. Među investitorima u Srbiji je prekrajanje urbanističkih planova koji ograničavaju njihove namere pitanje prestiža. A pojedinim arhitektama, primamljivo je da sprovode interese tih preduzimača, sve - “u cilju razvoja društva”. Ovi investitori s malim početnim kapitalom, ulažući uglavnom novac kupaca nekretnina - građana Srbije, poput faraona grade “savremene piramide” i ruše sve što im stoji na putu.

Među arhitektonskim objektima u Beogradu koji stoje na putu opskurnim interesima moćnih sila je i kompleks zgrada Generalštaba. Čiji je interes rušenje ovog kompleksa, koji je pod zaštitom zakona kao kulturno dobro? Već duže od jedne decenije, Generalštab je građevina koja je u Srbiji najposećenija i najčešće fotografisana. Svaki strani turista koji dođe u prestonicu redovno poseti i fotografiše Generalštab. Ne zato da bi se divio moćnoj arhitekturi, već da bi u svet poslao poruku - neverovatan prizor ruševine koju su načinile snage NATO, u središtu Evrope, u osvit 21. veka. Ovu upečatljivu sliku, stravičan i jedinstven eksponat savremene srpske istorije, ne smemo uništiti, niti od njega praviti cirkus.

Piše Slobodan Maldini