Gorke godine ukletog pesnika

JEDNA od najtragičnijih ličnosti srpske književnosti je Vladislav Petković Dis. Utopljena ukleta duša, čak je i naslovom svoje zbirke i pesme prorekla svoju nesrećnu sudbinu, svoj kraj. Na parobrodu “Italija”, koji je pogođen torpedom, pesnik je mirno čekao da oni kojima je do života više stalo uđu u čamce za spasavanje, a on se ukrcao među poslednjima. Kada je brod potonuo, povukao je i Disa sa sobom na dno Jonskog mora.

Ovo, u razgovoru za naš list, ističe Aleksandar Jugović (1975) povodom romana “Disharmonija”, koji je, u izdanju “Novosti” i “Knjige komerc”, od danas na kioscima i u knjižarama, povodom veka od Disove smrti. Promocija će biti održana u sredu 24. maja u 14 sati, u Vukovoj zadužbini. O knjizi će govoriti Aleksandar Jerkov, Mladen Vesković, Milomir Kragović i autor.

Kroz veoma dinamičnu priču defiluje niz poznatih ličnosti, među kojima su Nikola Pašić, Branislav Nušić, Sima Pandurović, Svetislav Stefanović, iguman Sofronije...

* Šta se krije iza neobičnog naziva romana?

- Dis se potpisivao latinicom, pa su zato u naslovu “Disharmonije” prva tri slova latinička. Zbog svog književnog pseudonima napadan je žestoko, jer je tadašnja kritika smatrala da je neoprostivo ime grada bola iz Danteovog “Pakla” uzeti za sopstveno. A objašnjenje je bilo posve jednostavno: Dis zapravo predstavlja srednji slog imena VlaDISlav, a kako su pesniku početni i završni slog delovali nezgrapno, za pseudonim je izabrao srednji, da bi bar nešto zadržao od svog imena.

* U biografskom romanu dali ste svoje viđenje Disove ličnosti, ali poštujući osnovne podatke i činjenice...

- Građu za roman sam nalazio u zavičajnom odeljenju čačanske biblioteke koja nosi pesnikovo ime, u arhivama, periodici. Istraživanje Disovog života i dela mi je, pored napornog rada, donosilo i radost novih saznanja o pesniku. Ovo je knjiga koju najbolje opisuju reči profesora Jerkova: “Od legende o ukletom pesniku do romana o životu i delu”, dakle od anegdote o nesporazumu sa Pašićem, Disovog seljakanja, učiteljevanja po Srbiji, besparice, nemoći na maturskom ispitu, svadbe, rata, izbeglištva, pa do prelaska sa srpskom vojskom preko Albanije, puta na Krf... Do poetskog dela romana koji ga vodi u susret sa samim sobom kroz misli koje se prevlače preko tužne prošlosti u iščekivanju smrti.

* Iz knjige se može videti da Dis u pesničkom stvaralaštvu nije imao uzore...

- Njegove poetske ideje bile su autentične. Pisao je iz duše. Ukoliko bi ga neko i uporedio sa francuskim simbolistima, on bi njihov uticaj na svoju poeziju činio nemogućim jer je priznavao da njihove stihove nije čitao, a da se sličnost može tražiti samo u zajedničkom osećanju splina, dosade, neželje. Naprosto, veza koja se mogla uspostaviti bila je nesvesna, veza iz nehata.

* Od Disove smrti prošlo je sto godina, a i dalje se postavlja pitanje kako je tako savršeno ukomponovana njegova zbirka pesama “Utopljene duše”?

- On je stvaralac kroz čiju muku je tutnjala tajna mračnog života i saopštio nam je tu tajnu svojim stihovima, a na nama je da je odgonetnemo, dešifrujemo. Da je naučimo i rastumačimo u svakoj rimi, stihu, strofi, metafori... I što se budemo više time bavili, više ćemo voleti Disa, i više razumeti kosmos. On nije dočekao svoju slavu, a nije baš tačno da mu je nedostajalo ambicije. Ko bi skupljao novac da objavi zbirku pesama ili pisao pod svećom do kasno u noć posle partije karata, a da nema nešto važno da nam saopšti?! Ambicija nije usmerena samo na lični uspeh, već i na pokušaje da se nekome ili nečemu što prevazilazi granice razuma obratimo.

* Nesreća ga je pratila ne samo za života, već i dok je ležao na dnu Jonskog mora.

- Njegov sin Mutimir ubijen je u političkim obračunima nakon Drugog svetskog rata, a kćerka Gordana izgorela je u požaru još kao dete. Supruga Tinka se ponovo udala. Disovo mučeništvo poprimilo je biblijske razmere, ali je vredelo, jer je iza njega ostala poezija suštine. Osporavan od kritike i od svojih savremenika, sam verujući u pisanu reč, u životu kao pod odronom, u tom kamenolomu, brusio je svoju kamenu muku i ostavio nam najlepše stihove srpske književnosti.

KOSMIČKI ZAMAH

- Disov veliki književni zamah je kosmički, metafizički opredeljen, i upravo kao takav može da spozna cikličnost celokupne svetske istorije i šalje poruke koje se mogu nazvati univerzalnim, bez vremenskih i geografskih okvira. Tu se krije tegoba zbog nemogućnosti da se pojedinac izbori sa nepravdom, potresna bespomoćnost pesnika koja izvire iz “Nirvane”, “Tamnice”, “Raspadanja”...

Postoje pisci koji se otimaju svojoj epohi, pa nam se čini da je njihovo delo modernije od savremenog, i kao takvi zahtevaju da njihov književni izraz bude iznova proučavan i tumačen. Njima pripada Dis - kaže Jugović.