Dnevnik zabluda: Muzej i spomenik na raskrsnici

Kada je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević odlučio da na Avali podigne Spomenik Neznanom junaku, srušio je dinamitom 1934. godine ostatke istorijski vrednog srednjovekovnog grada Žrnova. Novi, monumentalni spomenik, izveden prema nacrtima Ivana Meštrovića, oštećen je u Drugom svetskom ratu.

I danas, sedamdeset godina posle rata, oštećenja nisu sanirana, a spomenik je dodatno devastiran čerupanjem unikatnih kandelijera. Nedavno je najavljena rekonstrukcija čuvenog Generalštaba u Beogradu “kada bude sredstava za to”. Ubrzo, usledio je novi plan. U jeku svakodnevnog zatiranja kulture, kada zbog “besparice” i neodgovornosti u Beogradu decenijama ne rade najznačajniji muzeji, doneta je odluka da bude “ispunjen nacionalni zadatak” gradnjom novog kulturnog zdanja.

Na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, na mestu spomenika kulture pod zaštitom države, Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, na raskrsnici bez mogućnosti parkiranja i kolskog pristupa većeg broja posetilaca, biće izgrađen Muzej srpskog srednjeg veka i spomenik vladaru Stefanu Nemanji.

Šta predstavljaju muzej i spomenik Stefanu Nemanji? Prema predstavnicima vlasti, to je ispunjenje duga koji imamo prema osnivaču srednjovekovne srpske države i “okrunjivanju nečega što je savremeni srpski identitet”.

Ali, da podsetim, kompleks Generalštaba je najznačajnije, svetski poznato delo arhitekture poznog modernizma u Srbiji. Oblikuje fizionomiju savremenog Beograda i predstavlja monumentalan, najupečatljiviji vizuelni motiv grada. Nakon teškog oštećenja usled NATO bombardovanja 1999, zgrade Generalštaba su postale simbol stradanja Srbije i žrtava koje su pale tokom razaranja Srbije od Zapadne vojne alijanse.

Generalštab je poruka svetu. Ovaj kompleks je prst uperen u čelo Zapadu i svima onima koji zatirući male i bespomoćne narode vide vojni, politički i ekonomski uspeh. Generalštab je krunski dokaz o zločinu koji je učinjen prema Srbiji. To je poprište najstrašnijeg zločina Zapada u novijoj svetskoj istoriji.

O značaju izgradnje novog muzeja i spomenika na mestu Generalštaba govori podatak da je u pripremi međunarodni arhitektonski konkurs, sa prvom nagradom u izuzetno visokom iznosu odavno neviđenih 50.000 evra.

Primera radi, na konkursu za projekat Makiškog polja u Beogradu, obima čak četiri miliona kvadratnih metara građevinske površine i vrednosti investicije više od četiri milijarde evra, prva nagrada je poražavajuće niska - devet hiljada evra.

Neverovatno je da za značajan međunarodni konkurs bude obrazovana komisija od samo tri člana. To su: pravnik i političar Nikola Selaković, etički nekredibilni istoričar i akademik Ljubomir Maksimović i vajar, pripovedač i akademik Svetomir Arsić Basara. Nijedan među njima nije nikada projektovao bilo kakav arhitektonski objekat. Da ne pominjem projektovanje zahtevnih muzeja.

Slobodan Maldini