Tragični div iz Jasne Poljane

PO drugi put u razmaku od gotovo mesec dana, Novosađani su u Kulturnom centru Novog Sada demantovali uvreženo mišljenje da knjiga gubi čitaoce. Tribina u martu ,posvećena Dostojevskom, i ona održana sinoć (28.aprila) koja se bavila Tolstojem, pokazale su da je novosadska čitalačka publika veoma naklonjena ruskim klasicima.

Oba predavanja u KCNS održali su istoričar Milovan Balaban i njegova gošća Fata Eganović, diplomirani filolog srbistike i u oba slučaja u publici je bilo puno mladih ljudi.

Na sinoćnjem predavanju "Tolstoj – tragični div iz Jasne Poljane," Balaban je stavio akcenat na Lava Nikolajeviča Tolstoja (1828 – 1910), kosmopolitu, pacifistu, svetski poznatog mirotvorca (njegov životni moto bio je „ne suprotstavljati se zlu nasiljem"),ali i velikana koji nije uspeo da u jednoj religiji nađe sve odgovore i koji do kraja života nije pronašao sopstveni mir i utehu.

Tolstoj je rođen je u Jasnoj Poljani u aristokratskoj porodici koja je dala mnoge generale i pisce. Neuspešno je na Kazanjskom univerzitetu studirao orijentalne jezike i pravne nauke, zatim je bio dobrovoljac u vojsci gde je napisao svoje prvo autobiografsko delo „Detinjstvo".

Danas se autor čuvenih romana "Rat i mir i "Ana Karenjina" smatra najvećim realistom svoga doba. Napisao je mnoge pripovetke koje prikazuju rusko i evropsko društvo tadašnjeg vremena, kao i politička i strateška kretanja i previranja u tadašnjoj Evropi. U anketi koja je trajala nekoliko godina, 125 američkih i britanskih književnika proglasilo ga je najboljim piscem u poslednja dva veka.

Balaban je govorio i o Tolstoju kao filozofu, koji posle sticanja velike književne slave upada u krizu, te počinje da traži smisao života, uvidevši da slava i sve ostalo što je imao rođenjem i stekao tokom života ne mogu da zadovolje, osmisle i zamene onaj suštinski deo čoveka – njegovu žeđ i potrebu za Bogom.

- Zbog toga, on sve svoje snage usmerava u potragu za Bogom, pokušavajući prvo u pravoslavnoj crkvi, a zatim i u ostalim religijama, uključujući i budizam, da nađe utehu za svoja duševna stradanja. Ipak, do kraja ne nalazi smirenje, mada je formirao neku vrstu sopstvenog učenja sa značajnim brojem sledbenika – rekao je Balaban.

Upoređujući Tolstoja sa drugim velikim ruskim piscem Fjodorom Mihailovičem Dostojevskim (1821- 1881), Balaban je istakao da su njih dvojica imali različit odnos prema religiji.

- Dostojevski je rekao da ništa uzvišenije nije video od Gospoda Hrista, da u jednom trenutku kada bi mu istinu pretpostavili Hristu, on bi tu istinu odbacio i priklonio se Hristu - objasnio je Balaban i zaključio: - Koliko god nudio svoje učenje (skup pravila koja trebaju da dovedu do moralnog usavršavanja) Tolstoj je, za razliku od Dostojevskog, ipak nudio samog sebe.