Odlazak Nikole Jankovića

KAD razmišljam o skulpturi ne mislim o dugmetu, ruci, dužini noge, prstu, već o prostoru, jer je skulptura trodimenzionalna. Ona ima i elemente vremena, kao i muzika, a da bi nešto konačno bilo umetnost - mora uvek biti u vezi sa emocijama.

Ovako je u poslednjem razgovoru za "Novosti", povodom postavljanja njegovog "Tesle" na Long Ajlendu, govorio jedan od najznačajnijih srpskih vajara, akademik Nikola Koka Janković, koji se u utorak, u 91. godini, preselio u večnost.

Iza sebe je ostavio veliki i značajan opus, a njegov rad obuhvatao je sve oblasti skulpture - portrete, sitnu plastiku, spomenike, mnogobrojne biste, plakete, medalje... Rođen u Kragujevcu 1926. godine, beogradsku Akademiju za likovne umetnosti završio je 1950. godine u klasi profesora Lojza Dolinara i Sretena Stojanovića, a potom kod Stojanovića i postdiplomske studije. Na istom fakultetu je i sam, kao legendarni profesor, odnegovao mnoge generacije vajara.

Bio je član grupe "Samostalni", "Beogradske grupe", Društva srpskih umetnika "Lada" i izlagao je na njihovim grupnim izložbama. Imao je osam samostalnih izložbi u Beogradu, Valjevu, Kragujevcu, Berlinu, Novom Sadu i Kruševcu, a učestvovao je i na izložbi "Savremena jugoslovenska skulptura" u Londonu 1970. godine. Bio je član Predsedništva SANU, Stručnog saveta Biblioteke SANU, član Upravnog odbora FLU...

Dobitnik je Zlatnog dleta ULUS-a, Prve nagrade za bistu Lazi Kostiću, nagrade ULUS-a za sitnu plastiku, nagrade Društva "Lada" za skulpturu, Aprilske nagrade Beograda, godišnje nagrade Vukove zadužbine.

Telegram saučešća SANU povodom Jankovićeve smrti uputio je ministar kulture Vladan Vukosavljević.

LEGAT U KRAGUJEVCU

POČETKOM ove godine, u februaru, u Kragujevcu je počela izgradnja zgrade Legata akademika Nikole Koke Jankovića. Rodnom gradu, Janković je 2012. poklonio svoja vajarska dela, umetničke i druge predmete, pod uslovom da se za njih izgradi poseban objekat u krugu Univerziteta. Po njegovoj želji zgradu legata projektovao je arhitekta Zoran Gagić.