Spakovana Enklavia za Veneciju

U GALERIJI - legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića počelo je pakovanje slika Vladislava Šćepanovića i Dragana Zdravkovića, za postavku kojom će se naša zemlja predstaviti na 57. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji, dok će radovi trećeg člana ovogodišnje srpske reprezentacije, Marije Dragičević, koja živi u Londonu, u Đardine stići iz Beča. Svi zajedno, na najvećoj svetskoj manifestaciji vizuelnih umetnosti činiće projekat "Enklavia - Slikarstvo, posledica ovakvog života", čiji je kustos Nikola Šuica.

- U završnoj smo fazi pakovanja, a Paviljon u Đardinima je renoviran iznutra i izuzetno smo zadovoljni kako su arhitekte i majstori obavili taj posao - rekao je u ponedeljak Slobodan Nakarada, komesar izložbe i direktor MSU, na svojevrsnom "ispraćaju" naše postavke, upriličenoj za medije. - Radovi će krenuti za Veneciju, u petak, 28. aprila. Za taj put smo sve pripremili, od dokumentacije do tehničara, koji će postaviti izložbu. Na svečano otvaranje, 11. maja u podne, pozvan je veliki broj gostiju, a mnogi su već zainteresovani za ono što će Srbija predstaviti.

O umetnicima i delima koji će našu likovnu scenu zastupati na Bijenalu, kao i samoj koncepciji izložbe, govorio je Nikola Šuica:

- Ovde objedinjeno slikarstvo, pod jednim neobičnim naslovom "Enklavia", jednom gramatičkom izvedenicom, sasvim je zasebno i po generaciji i po pristupima, kod sva tri autora - naglasio je kustos izložbe.

Sama imenica enklava, objasnio je Šuica, upućuje na geopolitički teren, ali ime "Enklavia" dospeva sa uklesanog natpisa Jugoslavia, iznad ulaza u naš Paviljon:

- "Enklavia", kako nekakv recept, ili naziv za preparat, je pokušaj da se načini jedno stecište slikarskih izražajnosti svakog od ovih autora. Oni stvaraju u postmedijskom svetu, vremenu prilično jasnih i veoma izraženih turbulencija, društvenih i ekonomskih prekrajanja, preispitivanja identiteta, specifične predstave naše osetljivosti... Podnaslov izložbe "Slikarstvo, posledica ovakvog života", je jedna vrsta parafraze čuvenog spisa Šarla Bodlera "Slikar modernog života" - rekao je Šuica.

Sva tri autora predstaviće se, kako je kazao, svojim najnovijim ciklusima iz čije dvodimenzionalnosti isijava "nasleđe ovog našeg doba". Svojevrstan kuriozitet izložbe je i to što na njoj učestvuje Marija Dragičević, koja stalno i nedvosmisleno ističe svoje srpsko poreklo, iako je u nekadašnjoj Jugoslaviji u kojoj je rođena, provela sedam meseci.

Zdravković, Šćepanović, Šuica, Nakarada i Dedićeva,Foto A. Stevanović Živković

- Za sebe kaže da je Srpkinja iz dijaspore, a prilično je u Britaniji gde živi zapažena ne samo po samostalnim i grupnim izložbama, već i po mestu koje je zauzela u savremenim antologijama stvaralaštva - otkrio je Šuica.

Za ovu izložbu, Ministarstvo kulture i informisanja odvojilo je, kako je istakla Ivana Dedić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo - 20 miliona dinara.

ŠĆEPANOVIĆEVO "IGRALIŠTE"

- OVO je ciklus stilski različit, ali tematski sličan onom što sam ranije radio - rekao je Branislav Šćepanović o svom "Igralištu" (Playground). - To je pokušaj da se iz jednog drugog ugla prikaže problematika kojom se bavim: preispitivanje umetnosti u vremenu kulturnih industrija.

ZDRAVKOVIĆEVA "HIBERNACIJA"

CIKLUS "Stanje hibernacije" je poslednjih deset godina prisutan u mom stvaralaštvu - istakao je Dragan Zdravković. - On upućuje na vezanost i za kompijuterski svet, ali i za samo to stanje hibernacije, kada računar čuva podatke i svoju snagu i potrošnju energije, za neko vreme kada bude potrebno. Taj ciklus nije direkto politički angažovan, ali sama činjenica da se povlačim u stanje hibernacije je dovoljna da ukaže na neku vrstu društvene angažovanosti.