Gorica Popović: Naše žene umeju da prežive

POSLE dužeg odsustva sa filma glumica Gorica Popović vraća se na "veliko platno" glavnom ulogom u drami "Kozje uši", snimljenoj po romanu Vladislave Vojnović koja je napisala i scenario, u režiji Marka Kostića.

U liku baka Stojanke koju igra, beogradska publika premijerno će je videti 25. aprila u Sava centru.

- Mnogo radim u Ateljeu 212 i često imam pozorišne premijere, tako da nisam ni imala osećaj koliko dugo nisam igrala na filmu. Snimali smo u izuzetnom ambijentu, u selu u Deliblatskoj peščari u okolini Bele Crkve, i bilo mi je divno što sam mesec dana bila odsutna iz Beograda, radeći sa ljudima koje ranije nisam poznavala - kaže Gorica Popović, ističući da je njena junakinja čudesan i vrlo složen lik, koji svaki glumac očekuje i voli da dobije.

- Priča o baka Stojanki počinje `68, u vreme čuvenih studentskih demonstracija, posle kojih se ona, sticajem nekih intimnih, ljubavnih okolnosti, sa studija u Beogradu vratila u rodno selo. Sada, u svojim sedamdesetim godinama, sama odgaja unuke, sin i ćerka su otišli u inostranstvo, s njima odavno nema kontakt, i pokušava da preživi kako zna i ume.

Kroz niz tragikomičnih sutuacija baka Stojanka se istovremeno žestoko bori i sa besparicom i krovom koji prokišnjava, i sa malograđanštinom i licemerjem sredine u kojoj živi, i sa sopstvenim ljubavnim sećanjima...

- Ona je negde metafora svih naših žena. Pametna je, snažna, oštrog jezika, sa mnogo sposobnosti, životnih tajni i čudnih veština. Stojanka je i čestita, i manipulativna, i romantična. Njenu snagu nisu urušili ni siromaštvo ni odlazak njene dece, i dalje je slobodna i hrabra, i pokazuje nam jednu poučnu priču - da se iz svake životne pozicije ipak može izaći kao pobednik.

Gorica Popović ističe da je u ovom liku svašta moglo da se igra, ali da nju lično najviše dotiču tri stvari.

- Najuzbudljiviji su mi energija koju nosi baka Stojanka i to što razgovara sa kozom, jer nema nikog bližeg kome može da poveri sva svoja osećanja. Stalno ima svoje monologe, što znači da je ovaj film i jedna priča o čovekovoj usamljenosti, ali na kraju ona shvata i to da ima prava na ličnu sreću.

UPEČATLjIVO Nikola Kojo i Gorica Popović u filmu "Kozje uši",foto M.Spasojević

U filmu se, kako ističe, vide autentični snimci iz `68, čuje se muzika "Bitlsa", što je njoj lično vrlo blisko.

- Neko sam ko pamti ove događaje, još sam bila u mom rodnom Kragujevcu, ali to je bilo vreme hipi muzike, čuvenih demonstracija, jedno prelomno doba u celoj Evropi, i naravno da je meni bilo zanimljivo da se to vidi u filmu. Setila sam se i mojih igranki, i sigurno sam u glavi povezala svoje emocije, i bilo mi je lako da zamislim baka Stojanku kao ženu. Film "Kozje uši" ima "kopči" i sa realnošću koja nam se događa ovog trenutka, neki studenti ovih dana opet protestuju na ulicama, i ja im želim sreću u tome, jer uvek verujem u mladost - ističe Gorica Popović.

KOJO, ĆUSTIĆ, SERGEJ...

U GLUMAČKOJ ekipi su 52 glumca - Nikola Kojo, Milica Spasojević, Slobodan Ćustić, Sergej Trifunović, Branislav Trifunović, Goran Radaković, Anđelka Prpić, Pavle Marković... Direktor fotografije je Miloš Spasojević (sa Vladislavom Vojnović je i producent, u ime kuće "Luks film"). Montažu potpisuju Almir Kenović i Petar Jakonić, scenografiju Dejan Anđelković, originalnu muziku Aleksandar Habić, a kostime Boris Čakširan. Posle beogradske projekcije, "Kozje uši" 26. aprila premijerno stižu pred novosadsku publiku, a zatim i u bioskope širom Srbije, u distribuciji "Art Vista".