Čika Raša otišao u bajku

IZGLEDAO je kao čarobnjak, a tako je i pisao, govorio, obraćao se svojim malim i velikim poklonicima sa malog ekrana. Radivoj Popov, Čika Raša, kako su ga svi odmilja zvali, preselio se pretprošle noći u neke druge predele i ostavio za sobom i lik i delo koji se ne mogu zaboraviti. Preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti.

A šta sve u svoje 84 godine nije bio: pesnik, pripovedač, scenarista, glumac, satiričar, novinar, TV lice, lektor, poliglota i erudita, svetski čovek koji je do kraja ostao veran svom rodnom Mokrinu.

Odatle se otisnuo najpre u zrenjaninsku osnovnu školu pa u novosadsku gimnaziju, a zatim 1952. u Beograd na studije književnosti, da bi novinarsku karijeru započeo u novosadskom "Dnevniku". Bio je novinar lista "Mladost" od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda, u Televiziji Beograd je bio sve do 1995. godine, o društvenim temama pisao je kao kolumnista lista "Politika", a Godišnju nagradu Radio Beograda dobio je 1967. godine za seriju "Vidovi fašizma".

Popov je sedamdesetih godina bio lektor za srpsko-hrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu, a glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska od 1983. do 1985. godine.

Bio je pripovedač u TV serijama poput "Radost saznanja", "Fazoni i fore", "Varošarije", "U snu san", "Šešir bez dna".

Više od stotinu pedeset puta pojavio se u seriji za decu "Fazoni i fore" kao Raša Pronalazač.

Objavio je mnoštvo knjiga pesama za decu i odrasle, a među njima su "Dva oka" (1963), "Gvozdeni magarac" (1976), "Žabac koji ne zna da ćuti" (1987), "Trulež zglave" (1991), "Šešir bez dna" (2001), "Lažljiva usta istine" (2002), "Vozom posred ulice" (2003), "Bio sam srećni konj" (2003), "Bajke za XXI vek" (2007), "Čarobnjakov SMS" (2007), "Mali zeleni" (2009), "Mokrinski patuljci" (2013), "Usamljena princeza" (2014), "Ovčarsko-kablarska bajka" i "Dete kao zagonetka" (2016)...

Iz emisije "Porota", Foto Foto-dokumentacija "Borbe"

Dobitnik je nagrade "Dositej Obradović" za 2015. godinu, a upravo je povodom tog visokog priznanja za "Novosti" u svom stilu rekao:

- Postoje i danas mali Dositeji, recimo ti naši mladi matematičari, sva ta deca su samorodni geniji...

Tu svoju ogromnu ljubav i poštovanje prema deci utkao je u gotovo celokupno svoje stvaralaštvo, ali je, kako je sam govorio, dugo bio usmeni pripovedač:

- Svom sinu Bojanu, svešteniku u Moskvi, ispričao sam bar hiljadu bajki pred spavanje, a ćerki Dijani, kasnije, još hiljadu. Samo sam jednu zapisao. A kad mi se rodila unuka Maša, odjednom sam dobio, odnekud čudom, dar da pevam i pišem za decu. Za nju sam napisao svoju prvu knjigu za decu, "Žabac koji ne zna da ćuti" koja je izašla 1987. Taj žabac sam ja, ali i Zmaj Jovin žabac koji nema sluha.

Sa snimanja "Fazona i fora", Foto RTS

Za ulogu Pronalazača, koja mu je bez sumnje donela najširu popularnost, odabrao ga je tada desetogodišnji Vuk, sin Ljubivoja Ršumovića. Za malog Vuka, kako je kasnije sam Raša pričao, nije bilo dileme ko bi najbolje odigrao razbarušenog izumitelja, i tako je "rođen" - Raša Pronalazač.

- Bila je privilegija što smo delili neko vreme sa velikim pesnikom i pripovedačem čiji je intelekt nadilazio sve što smo očekivali i čemu smo se nadali - kaže Ljubivoje Ršumović. - Da biste uspešno razgovarali sa detetom, vi morate da se popnete na njegov nivo. Raši je to uspelo jer je u seriji "Fazoni i fore" kao Proka Pronalazač ušao u dečju maštu. Ušao je u dečja srca zauvek.

Ističući da je uvek teško kada odlazi junak vašeg detinjstva, a pogotovo kada je on i prijatelj, dečji pisac Uroš Petrović za "Novosti" kaže:

- Bili smo i saradnici, u "Fazonima i forama", i za mene je velika čast što sam bio njegov savremenik. Čika Raša je otišao u bajku, gde je dosad boravio samo povremeno, a sad se tamo naselio za stalno. On je ionako, i kao čovek i kao pisac, bio poput lika iz bajke.

Popov je sam za sebe znao da kaže: "Ja sam egzibicionista ispunjen dobrotom". Tako ga vidi i pisac koga je Raša posebno cenio, Gradimir Stojković:

- Rašina poezija me je u ranoj mladosti začudila i naprečac osvojila. Niko tako nije pisao. Tek kada sam ga, godinama kasnije, upoznao, shvatio sam - niko to nije ni mogao. Raša je jedinstvena institucija. Bio i biće. Nije otišao. Ostao je u meni, u nama zauvek: veliki, neponovljivi, dobri čovek.

"Šešir bez dna", Foto Foto-dokumentacija "Borbe"

Raste se i napreduje od učenja i saznavanja, a ne od toga što se popnemo na nešto veliko, smatrao je mudri Raša, i poručivao: "Patuljak koji se popne na planinu i dalje ostaje patuljak."

Dosledno insistirajući na dobroti, praštanju, etici, kroz usta junaka svoje knjige "Mokrinski patuljci" poručio nam je i: "Nemojte na prevaru da se probijate kroz život."

Komemoracija Raši Popovu biće održana u petak u 13 sati, u holu RTS-a. Opelo je zakazano za subotu (22. april) u 12 sati, u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju u Beogradu, a sahrana je u 13 sati, u Aleji zaslužnih građana.

NIKOLIĆ: HVALA ŽIVOTNOM UČITELjU

PREDSEDNIK Republike Srbije Tomislav Nikolić uputio je porodici Popov telegram saučešća, u kome se navodi:

"Naša deca ostaju bez svog druga, životnog učitelja koji je svojom pričom, pesmom, igrom i savetom oplemenio detinjstva dobrotom i ljubavlju. Hvala mu što je svakom od nas pomogao da i odrasli svet posmatramo očima deteta, da budemo bolji ljudi".

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić naveo je da će i deci i odraslima nedostajati čovek koji je toliko toga sadržavao u sebi, i ostao simbol našeg detinjstva.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je istakao da je Popov "zračio i delovao blagotvornim duhom umne igre i vedrine".

Telegram saučešća porodici je uputio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ističući da će Grad Beograd s posebnom pažnjom gajiti sećanje na istaknutog srpskog stvaraoca, miljenika dece i odraslih.

Foto P.Milošević