Savest nam je uspavana

ZA maštoviti i zavodljivi roman "Uzbuna na planeti Okuko" (izdavač Bookland) Boško Lomović (1944) nedavno je dobio uglednu nagradu "Gordana Brajović" za najbolju knjigu za decu i mlade u prošloj godini. Žilvernovska, futuristička priča, koja se događa 2112, osim dobre zabave nudi i značajne poruke.

Iza ovog autora, uz mnogobrojna dela za odrasle i mlade, stoji i nesvakidašnji životni put: radio je kao knjigovođa, blagajnik, rukovodilac voznog parka, bankarski činovnik, trgovački putnik, nastavnik, novinar... Imao je ukupno 16 zanimanja, u 14 različitih firmi!

* Šta vas je podstaklo na to da u nagrađenom romanu čitaoce povedete na neobičnu planetu?

- Da kažem, najpre, kako sam otkrio planetu Okuko. Izvinite, ne ja, već Dečak Sa Ključem O Vratu (to mu je ime i prezime), junak mog ranijeg istoimenog romana. Sam u kući, uzeo je da čita Sviftova "Guliverova putovanja". Čitajući, zaspao je i u snu sleteo na malenu planetu na obodu Kumove slame, među stanovnike po svemu drugačije od Zemljana. Drugačije po tome što imaju moć da razgovaraju telepatski, čak i sa životinjama, i što, nasuprot nama, žive u savršenom skladu s prirodom. Pa kad sam već opisao njegove sanjane doživljaje, odlučio sam da na Okuko, sto godina kasnije, "pošaljem" trojicu kosmonauta sa Zemlje: Amerikanca, Kineza i Rusa...

* Poruke iz romana su jasne, ali su date nenametljivo, kroz veoma zanimljivu priču?

- Hteo sam, a čitaoci presuđuju da li sam uspeo, da napišem knjigu koja fantastičnim elementima pospešuje dečje maštanje, kao što su to činili Svift, Luis Kerol i Sent-Egziperi. Usput da im skrenem pažnju na važnost ravnoteže koja je u prirodi uspostavljena samim nastankom sveta, ali je čovek sve više remeti na svoju štetu. Istovremeno, roman je namenjen i odraslima kao satirično štivo: opomena da zahuktali industrijski "progres" skraćuje život planeti i da bi, jednoga dana, svekoliko stvaranje proteklih i naše civilizacije moglo postati uzaludno. Decu će očarati dospeće zemaljske letelice sa ljudima na planetu udaljenu nekoliko stotina ili hiljada svetlosnih godina, ali će savest starijih čitalaca, pogotovu moćnih, ako do njih dođe, biti uznemirena pred razlogom koji je Zemljane naterao na takvu pustolovinu.

* Objavili ste više od trideset knjiga, a polovina je namenjena mališanima i mladima. Šta je za vas bio veći izazov?

- Prvu knjigu za decu, zbirku pesama i priča "Zaljubljeni bicikl", objavio sam u 41. godini. Dve-tri godine ranije za najmlađe sam napisao prve stihove, i to posle dve zbirke priča za odrasle i desetak nagrada za pripovedaštvo. Nije išlo glatko, a to mi je postalo shvatljivo kasnije, kad sam čuo ili negde pročitao kako je Duško Radović odgovorio na pitanje novinara kako se piše za decu: "Isto kao za odrasle, samo mnogo bolje". Dokučio sam da pisati bolje znači pisati za decu, a deca su, to znamo, najmasovnija, najvernija i najnepodmitljivija piščeva publika.

* Koliko je bavljenje raznim profesijama uticalo na vaše književno stvaralaštvo?

- Svaki novi posao je tražio savlađivanje novog znanja, veštine, podrazumevao susrete i saradnju sa novim i drugačijim ljudima. Pisac "Malog Princa" je bio u pravu kad je rekao: "Volim ljude drugačije od sebe, jer me obogaćuju". Živeo sam dve decenije u višenacionalnoj i višereligijskoj sredini, putovao u više zemalja Evrope i Afrike, uglavnom novinarskim poslom... I tako, ogledanjem u raznim zanimanjima, susretanjem sa različitim ljudima, njihovim mentalitetima, običajima i shvatanjima - sticalo se dragoceno znanje i iskustvo potrebno jednom piscu.

U KORAK SA SVETOM

* ČINI se da srpska književnost za decu drži dobar korak sa svetskom?

- I te kako! I u poeziji i u prozi. Bio sam u prilici da malo više čitam klasične i savremene pisce sa španskog, francuskog, nemačkog i portugalskog govornog područja i da konstatujem da srpski autori s njima stoje rame uz rame. Vrednost pojedinih među njima, mogu reći i ponajboljih, jeste i u tome što su, u saglasju na novim senzibilitetom današnjeg deteta, prilično izbrisali granicu između književnosti za mlađu i stariju publiku..