Čelebonović majstor pastela

PREMIJERNO pred beogradskom publikom, večeras će se u Muzeju Cepter, naći 15 pastela našeg velikog umetnika Marka Čelebonovića (1902-1986), prikazanih samo jednom, davne 1986. godine. Ova mapa izronila je iz zaborava zahvaljujući dr Vladanu i Jeleni Čelebonović, naslednicima Markovog mlađeg brata, Alekse Čelebonovića, takođe slavnog slikara, likovnog kritičara, istoričara umetnosti i profesora BU. Na mapi, pronađenoj na čudan način, rukom Alekse Čelebonovića bilo je zabeleženo da je tih 15 pastela izlagano samo u Galeriji "Sebastian" u Varaždinu.

- Marko Čelebonović se dugo bavio pastelom, koji je voleo kao disciplinu, i uz značajan opus slika, iza sebe je ostavio i mnogo pastela - kaže za "Novosti" Ivana Simeonović Ćelić, direkor Muzeja Cepter. - Pronađenih 15 radova ne odskaču mnogo od njegovog ukupnog stvaralaštva u ovoj disciplini, ali svaki novootkriveni rad izaziva veliko oduševljenje, zato što je svaki Čelebonovićev pastel lepota za sebe i nosi svoju posebnu dragocenost.

Posle blage restauracije i osveženja, ovi pasteli postali su deo postavke kojom Muzej Cepter obeležava i neku vrstu malog jubileja, 115 godina od rođenja Marka Čelebonovića. Na jednog od najznačajnijih umetničkih stvaralaca 20. veka, ovaj muzej je podsetio i 2002, kada je povodom veka od njegovog rođenja, organizovana velika izložba iz porodične zaostavštine.

Rođen u Beogradu, gde je započeo osnovno i gimnazijsko obrazovanje koje je završio u Švajcarskoj, Marko Čelebonović je pravo i ekonomiju studirao u Engleskoj i Francuskoj. U svet umetnosti kročio je 1922. i to u vajarski studio Antoana Burdela u Parizu. Tu se susreo sa Sretenom Stojanovićem, s kojim je ostao trajni prijatelj. Upoznavši mladu švajcarsku slikarku Verenu - Freni Vajlenman, s kojom se i oženio, počeo je da slika i ostao slikar do kraja života.

Povremeno je živeo u Parizu, gde je imao stan i atelje, a vraćao se i u rodnu zemlju, gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, savetnik Ambasade FNRJ u Parizu i sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije. Bio je član umetničkih grupa "Oblik", "Dvanaestorica" i "Samostalni" i redovni član SANU.

- Da značajni umetnici, koji više nisu živi, poput Čelebonovića, ne bi bili zaboravljeni, na njih bi trebalo stalno podsećati - smatra Ivana Simeonović Ćelić. - Zato bi bar, na nekoliko godina, kada se obeležavaju jubileji, trebalo organizovati izložbe, kako bi mlade generacije videle njihova dela i saznale ko su bili i Marko Čelebonović i Stojan Ćelić i mnogi drugi. Nama su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti zatvoreni 15 godina, pa su čitave generacije uskraćene za saznanje o bogatstvu naše nacionalne umetnosti. Kao profesor Fakulteta likovnih umetnosti, bila sam svedok da su naši studenti obilazili muzeje u svetu, što je dobro, ali su prvo morali da imaju priliku da upoznaju ono što je vredno, a naše.

SAHRANjEN U SEN TROPEU

KADA je sa svojom suprugom 1925. Čelebonović letovao na jugu Francuske, iznajmio je jednu malu kuću, u tadašnjem ribarskom selu Sen Tropeu i tu je ostao da živi. Na Čelebonovićev poziv tu će s njim zajedno slikati u leto 1926. Milo Milunović i Marino Tartalja. U Sen Tropeu ostaje do kraja života. Tu je i sahranjen.