Srpsko blago i na ekranu

Naši srednjovekovni rukopisi koji se nalaze u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu biće uskoro dostupni domaćim čitaocima, jer će dragocenosti naše kulutre biti digitalizovane. Ovaj poduhvat omogućiće Sporazum o saradnji koji su danas potpisali Aleksandar Ivanovič Vislij, direktor ove institucije, i Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ruska nacionalna biblioteka je jedna od najvećih na svetu i najstarija u Rusiji. Osnovana je 1795. godine kao Carska javna biblioteka, po odobrenju carice Katarine Velike.

Danas ona sadrži više od 36 miliona naslova, od čega više od 15 miliona knjiga. Među brojnim dragocenostima, u njenim fondovima nalazi se i nekoliko stotina srpskih srednjovekovnih rukopisa, među kojima Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, Jevanđelje Nikole Stanjevića, kao i 166. list velelepnog Miroslavljevog jevanđelja.

- Mislim da nema potrebe da obrazlažem kakav je gigant u ruskim i međunarodnim okvirima ova biblioteka, i šta potpisivanje sporazuma o saradnji znači za nas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti - izjavio je, juče, akademik Vladimir Kostić. - Danas ćemo, da upotrebim tu frazu, napraviti prvi korak na putu koji će, nadamo se, trajati dugo.

Prema rečima direktora Ruske nacionalne biblioteke, u ustanovi na čijem je čelu nalazi se veliki broj srpskih rukopisa.

- Naša je želja da ti rukopisi budu dostupni čitaocima u Srbiji i celom svetu. S druge strane, za nas bi bilo interesantno da dobijemo materijal od vas, jer je mnogo ruskih emigranata živelo u Srbiji i ovde su radili, predavali i pisali - rekao je Vislij.

- Bilo bi nam zadovoljstvo da imamo elektronske kopije izdanja ruske emigracije u Srbiji. Mislim da su ovo prvi koraci u našoj saradnji i važno je da se na tome ne stane, već da se saradnja nastavi i ubuduće.

* DRAGOCENO Miroslavljevo jevanđelje / Foto: Ž.Knežević

On je, nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji, pred srpskom publikom održao i predvanje sa temom: "Srpski rukopisi iz fonda Ruske nacionalne biblioteke", kome su prisustvovali patrijarh Irinej i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

- Početkom 19. veka, u južni deo Evrope dolazilo je rusko sveštenstvo i boravili su manastirima. Oni su na poklon dobijali rukopise, koji su se kasnije našli u ličim kolekcijama, a zatim i u bibliotekama - objasnio je Vislij poreklo srpskih rukopisa u Rusiji. - Najstariji segment tih zbirki je jedan list Miroslavljevog jevanđelja. Naime, praksa je bila da gosti od domaćina dobiju jedan list nekog rukopisa, pa je, tako, ruski arhiepiskop Porfirije Uspenski iz Hilandara doneo list ove dragocenosti srpske kulture.

Vislij je dodao i da je potpuno razumljiva želja srpskog naroda da ovo kulturno blago vrati u svoju zemlju, ali da bi takav poduhvat morao da se reguliše posebnim zakonom u Državnoj dumi Rusije.

Za vreme boravka u Srbiji, Vislij će posetiti Narodnu biblioteku Srbije, Biblioteku Patrijaršije SPC, Biblioteku Matice srpske, Ogranak SANU u Novom Sadu i Arhiv na staranju SANU u Sremskim Karlovcima.

SAUČEŠĆE GRAĐANIMA RUSIJE

PREDSEDNIK SANU akademik Vladimir Kostić osvrnuo se juče i na skorašnji teroristički napad u Sankt Peterburgu i gostima iz Rusije, kao i građanima te zemlje izjavio iskreno saučešće.

- Verujemo da je potpisivanje ovog sporazuma pokazatelj da je razum jači, da će pristojnost na kraju pobediti, te da će kultura i nauka, uprkos trenutku u kojem se nalazimo, poput vode naći mogućnost da kroz najmanju pukotinu prenesu tu poruku - istakao je Kostić.