Vedrana Rudan: Vođama odgovara da se mrzimo

KNjIGU "Uho, grlo, nož" napisala sam - da se ne bih ubila. Izbačena sam iz svih hrvatskih novina i, ostavši bez posla novinara, prvi put spoznala da me ne zadovoljavaju ni deca, ni muž, ni mačak... Da ne bih poludela, počela sam da pišem knjigu i shvatila da konačno činim nešto samo za sebe, da sam u pedeset i nekoj zaista slobodna. Taj osećaj da pišući samoj sebi gradim poklon veliki poput kuće se nažalost više nikad nije ponovio. Najveći uspeh knjige je što sam Srbima koji žive u Hrvatskoj dala ljudski lik i oblik, a i Srbi su valjda shvatili da su Hrvati ljudi, a ne ustaše.

Ovako spisateljica, kolumnistkinja i blogerka Vedrana Rudan govori o romanu prvencu, koji je upravo doživeo reizdanje u "Laguni", a koji joj je pre deceniju i po (kada je objavljen i u Hrvatskoj i u Srbiji) doneo ogromnu popularnost.

- Roman govori o odnosima između Srba i Hrvata, a mi smo stalno u nekakvim "odnosima". Volela bih da ga pročitaju generacije onih koji su pre petnaest godina bili desetogodišnjaci, jer imam utisak da se stvari između Hrvata i Srba polako vraćaju na start - kaže književnica za "Novosti".

Vedrana je, veli, u trenutku nastanka knjige verovala da će Srbi i Hrvati, ili naše vođe u ime svih nas, jednog dana prestati da ratuju.

- Stvari se presporo menjaju, vođama odgovara da se mi gledamo preko nišana - smatra danas. - Ipak, ne verujem da će naše države opet ratovati, jer u rat idu mladi, a mladi su pobegli iz Hrvatske glavom bez obzira, beže i iz Srbije, ostaju samo starci koji okolo love lekove, a ne četnike. Da baš ja u 67. ratujem protiv nekog od 82 godine, teško... Možda oko lekova.

Svi zločini opisani u knjizi "Uho, grlo, nož" su se zaista i dogodili, a teško da bi iko i mogao sve to izmaštati, navodi autorka.

- Zlo me, moram priznati, fasciniralo, sve dok nije došlo do mene, dok nisam postala insajder, dok nisam morala kao izdajnik vlastitog naroda u vlastitom gradu bežati i kriti se od merčepovaca da me ne zakolju... Tada je zlo počelo da me užasava.

Izuzetno posećena sinoćna promocija romana Vedrane Rudan u knjižari "Delfi" u SKC-u, foto M.Anđela

Vedrana Rudan uverena je da se krupnim koracima bližimo kraju sveta, da ćemo izumreti poput dinosaurusa. Ipak, ona nepokolebljivo veruje da se zlo vraća, baš kao i dobro.

- Utešno je, za nas male, što će i Todorić takođe jednom crknuti, baš kao što je krepao Rokfeler i sa sedam presađivanja srca i dva bubrega. Uvek, u svemu, postoji ravnoteža - imaš pare, ali si smrtan. Moćnici veruju da se sve loše događa drugima, ne shvataju da će puštanjem otrovnih plinova u zrak podaviti i sopstvenu decu. Bajden je mislio da može nekažnjeno da poubija pola Srbije, a njegovog sina je na Kosovu (gde ga je sam otac poslao) ubio osiromašeni uranijum - zadesila ga je ruka pravde. Mnogi od njih misle da su večni, i ima neke možda perverzne utehe za nas ostale kada se pokaže da nisu.

SREĆNI STE VAN EVROPE

- ISTRAŽIVANjA kažu da ste siromašniji od Hrvata, ali mnogo srećniji. A srećniji ste jer niste ušli u Evropu, verujem. Kada uđete, raspršiće se iluzije onih koji je danas žele, shvatićete da je to samo tvorevina koja štiti multinacionalne korporacije - kaže Vedrana i poručuje da je jasno da će novi predsednik naše zemlje postati "onaj koji visi sa svake bandere u Srbiji".